All About Diva

[You must be registered and logged in to see this image.]

I am a socialite.
I taste like glamour.
I don't like laughing. I like destroying.
I am the leader of the team BetterThanYou.
I make dicks stiff like botox on housewives.
I'll be a brand new day in a life that you hate.
I'm bossy... I'm the bitch you'll love to hateee.
I'm gonna bury bitches and sing at their funerals.

When I blink, it's an event.

I am confident, but
I still have my moments.
Baby, that's just me.

I'm not a supermodel,
I still eat McDonald's.
Baby, that's just me.

Ne foliram se. Ko to do sad nije shvatio - svaka mu čast. Imam svoj stav, mišljenje o svemu. Ako mi se nešto ne svidja kod tebe, to ću ti reći u lice, a ne iza ledja.
Žalim neke osobe sa Hogwarts-a. Ne osobu - nego osobe. Nemaju granicu, nemaju dozu humora u svemu tome što rade. Misle da su neko i nešto, a oni su, zapravo - niko i ništa. Pitate se: "A šta si ti, Gloomy?". Da, ja sam Gloomy Hilton - neko i nešto. Ne preterujem, zar ne?

Trep-trep.

Ako želis nešto da mi kažeš, najbolje je da mi to kažeš u lice. Ne bojim se ničega, pa ni tvog mišljenja. Pardon, lažem. Bojim se zmija. Zapravo, imam fobiju od njih.

Trep-trep.

A ovde ima svačega - od budala do... Dobrih ljudi. Mada, i neki od "dobrih" se lažno predstavljaju. Govoriš mi da sam najbolji, a onda kada odem počnes da me ogovaraš. Fuj.
Iskreno, vaše ogovaranje i smejanje me neće poremetiti. Ne zanima me šta neki pričaju o meni. Ako me voliš - divno. Ako me mrziš - još bolje.

Trep-trep.

When I'm good - I'm very good. But when I'm bad - I'm even better.

Trep-trep.
Fake smile.

Vaš GH.

Wu tang cing cung!

Hodam lepršavo ulicom. Treba da se nađem sa drugaricom, idemo na kafu. Zapravo, ja ću toplu čokoladu sa šlagom i čokoladnim mrvicama - to mi je IN danas. Hodam, i hodam... Onda se odjednom ukopah u mestu. Skidam moje Louis Vuitton naočare. Vrištim od smeha u sebi, ne mogu da se suzdržim. (HAHAHA!)

Da li je moguće da je neko takooo srozan? Haha, pritom se time hvaliti... Zamišljam kako bi meni bilo da sam u toj situaciji... Pu, pu! Pomeram se s smesta.
Da se razumemo. Roberto Cavalli nose samo džiberi i seljanke. Muška kolekcija SS 2011 vrišti SELJAK. A tek ženksa! Pa, to urla, bre ono... Kako se zvaše... "Oženi me, seljančicu ovu" i tako to. Da ne bih pričao rekla-kazala priče, priložiću sliku kolekcije pomenutog brenda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dakle?
Oh, zaboravih da kažem da dotična osoba koja nosi ove "božanstvene" komade, jeste jedan dečko. Neću reći njegovo pravo ime, ali tepaću mu - Fejki. Božanstven nadimak, zar ne?

Fejki prolazi danas pored mene. Ja nosim moj novi Armani kaput. Crne boje. I nove Gucci čizme, da. On nosi Roberto Cavalli kaput. Crne boje. Moram priložiti i dezen kaputa. Čipkasto-sjajni dezen. Da... Nosi neke Fucci Vijutonn cipele, ili šta su već. Dok mi imamo samo kontakt očima, moj kaput krene u konverzaciju sa Fejkovim kaputom.

"Ciao, bello, come stai?" - pita moj kaputić.
"Wu tang cing cung!" - odgovara Fejkov.

Trep-trep.

Hahaha. Smejem se, a on me gleda. Pravim se da ne stoji na 20 metara od mene. Vraćam Louis Vuitton naočare na oči, napravih svoj fake smile u kome sam nenadmašen i nastavljam svojim putem.

Vaš GH.

Sigurno ćete me voleti!

Ulazim u luksuznu kancelariju vlasnika Cepidlake. Očekivao sam nekog... drugog. Očekivao sam crne cipele i bele čarape, nekog novopečenog, nadobudnog. Dočekuje me, pa... Kul lik. Fin neki čovek, staložen, mlad. Takvi me uvek vrte oko prsta. Tu je i urednik. Ufff! Dižem gard. Znam sebe, toga se i bojim.
"Gloomy, šta pijete? Mi pijemo viski."
Ne znaju oni da ja posle jedne čašice krećem u osvajanje redakcije. Gerilski stil. Zato ne pijem.
"Za mene koka-kola."
Trep-trep okicama. Fake smile. U tome sam nenadmašan.

"Gospodo, da pređemo na stvar, da vam ne oduzimam vreme (odneće mi pauk kola, mislim u sebi, pijem sok i bežim). Momak sam sa velikom karijerom, a imam tek 24 godine (prekrštam noge i shvatam da mi je outfit odličan)."

I onda - wake up slap. "Gloomy, slažem se sa vama, i mi vas nikad, ali nikad, nećemo pustiti. Cepidlaka će o vama svakako pisati."
Osećam kako se lepim za kožnu fotelju. Trep-trep. Da li sad da uključim GH faktor ili da ćutim? Ćutim!
"Mi za vas imamo jedan poslovni predlog. Želimo da za nas pišete kolumnu."
WHO, ME!? Ne, ne, ne, neee... Haha haaa... Ha?! Tražim u njihovom izrazu lica znak da je to samo vic. Ali, oni su mrtvi ozbiljni.
"Gospodo, to će za mene biti pogubno. Pa to je kao da narkomanu dajete drogu! Otvorićete Pandorinu kutiju, neće nas spasti nijedan advokat, mito i korupcija! Ako ja pišem, vi ste ga najebali (s oproštenjem, trep-trep)."
"Mi hoćemo da vi pišete bez cenzure. Šta god želite."
Šta god želim?! Ovi nisu svesni... Paris Hilton mi u glavi šapuće: "Kaži da, kaži da! Daaa!", GH je doživeo moždani udar od trenutne neopisive moći - KOLUMNA! Yes! Trudim se da budem kul, ali me odaje to što sam zalepljen za prokletu fotelju. Još se malo nećkam, filozofiram.
"Pa okej, mogu da probam (čuj - da probam... u trenutku već smišljam prve tri kolumne)."
Rukujemo se. Odlepljujem se i odlazim. Vozim i razmišljam zašto bi ceo region čitao ono što imam da napišem? Hmmm... U glavi imam sledeće razloge:

- zato što sam najlepša i najbolja zvezda;
- zato što neki tako ne misle;
- zato što sam najskandaloznija osoba;
- zato što ću pisati najbolje kolumne;
- zato što će me neki zbog toga još više voleti;
- zato što će me neki zbog toga još više mrzeti (YES!);
- zato što ću celom regionu konačno pokazati svoje pravo lice;
- zato što će se ceo region zbog toga iznova zaljubiti u mene.

Strahovita je gužva, ali ne hajem. Vozim i pevušim Fame:
"I can catch the moon in my hand, don’t you know who I am? Remember my name... I'm gonna live forever. I’m gonna learn how to fly. I feel it comin' together. People see me and cry. I'm gonna make it to heaven. Light up the sky like a flame. I'm gonna live forever... Baby, remember my name..."

You must love me.
Obećavam da hoćete.

Vaš GH.

Šupljo-prazne priče, nebuloze i vrisak inteligencije.

Ovo počinje da truli, da se buđa! Počinje da mi se gadi! Sve ovo, ljudi koji samo visi na chat-u... Dokle, bre, više?! Danas ću malo da prozivam. Malo više, zapravo. I tako ću i da nastavim, nekad ću da prozivam, nekad da pišem o sebi, nekad ću da pišem o cveću i pčelama, nekad o Louis Vuitton-u, nekad o... Odoh ja u nedogled. Da skratim, pisaću o onome što ja želim, ne o nečemu što neko traži. Boli me, bre, moja lepa guza za vas glavate anonimuse!

Dakle, da krenem.
Da li je ona stvarno normalna? Da li joj je dobro? Ne, njoj nije dobro i ona možda jeste normalna... U njenom svetu. Nađa, dolaziš povremeno na 4um. Umesto da uradiš nešto korisno, ti lupetaš neke gluposti, o sisanju, ili ljubljenju ruke, šta god.

WAKE UP SLAP!

HELOUUU! Totalno si nezanimljiva, pričaš šupljo-prazne priče, ne znaš gde je početak, a gde kraj nečega. Dosadna si, lupetaš gluposti, iz tebe izlaze nebuloze.

Spojler:

Zapitao sam se. Da li sam ja lud ili su neke osobe, počevši od Nađe, prosto rečeno - glupe? Evo, došao sam do zaključka.
Nađa lupeta gluposti samo da mi imala nešto kaže. Odnosno, da bi bila u centru pažnje. Srećo, da bi bila u centru pažnje i da bi bila bar JEDNOM, naglašavam 'jednom' u životu ZANIMLJIVA, opet naglašavam 'zanimljiva', ponašaj se drugačije. Prestani da pričaš nebuloze i rekla-kazala priče. Takođe, par časova gramatike i pravilnog i lepog pisanja ti ne bi škodilo. Ustani, bre, i bori se za svoje mesto! Ako uspeš, skidam kapu, a ako ne - au revoir.

Vaš GH.

Gola istina; za neke tabu tema.

Moram da budem u trendu, kao što uvek jesam. Dakle, danas ću se pozabaviti temom "Dnevnici - tabu tema".
Pre svega, moram da pohvalim pojedince, Gatu, Maru, Petra, Steffa i Lauren. Pišete svesno, bez ustručavanja i pametno. A vi "prozvani" se morate složiti samnom da, ma koliko to bilo bolno za vas, imaju pravo i govore istinu. Ili, kako bih ja rekao - golu istinu.
Da se razumemo. Nisu ni meni svi po volji, ne volim ja vas sve. Dajem čuvena 'srca' jer mi je žao grupice paćenika, koji lutaju ovim stranicama, balaveći za tastaturom, tupog pogleda buljeći u ekran ne znajući o čemu se zapravo radi. Hoćete da vam malo pojasnim, da ne bi više činili pomenute stvari? Da? Naravno da hoću, budite bez brige.

Citat :: evo me ponovo
jedva cekam hogovorts
kako si mi ti
jel se dosadjujes dok ja ne dodjem
Ovako imam nesto da ti kazem
danas mi se enko javio na ulici i rekao slatka
ali on mi se ne svidja
samo sam ga pogledala a on je pao i poceo da gori
kada je ustao pogledao mi i rekao mozda si me zapalila ali mi se i dalje svidjas
sta jos treba da uradim da ga se otarisam
da li sam ga ja stvarno zapalila
ali bilo je tako super
i takodje me je pratio i trazio moj broj

ja sam ga se otarasila i dala broj najgluolje i najruznije devojke iz moje skole
on je bio srecan i otisao
a bacila sam i jednu cin na njega da mogu da ga pratim..............
uostalom nista posebno mi se nije desilo
bayyyyyyyyyyyyyyyy
zao mi je ali idem
vidimo se malo kasnije:)))))))))))))))))))))

Ovo je citat dnevnika Hermione Dumbledore. Bajno! Ja sam prosto oduševljen! Malo sutra.
Jedino što je ovde 'slatko' jeste to što znaš za kulturu, pitala si dnevnik kako je. To poštujem. Ono što je dobro, ja priznam. Jadan taj što je zapaljen, baš mi ga je žao. Iskreno, dnevnik ti je glup, nema znak postojanja, nema, zapravo, ničeg. Kao i ti sama, prazna si, neinteligentna, pričaš nebitne i neinteresantne pričice od par redova. U tebi ne vidim ništa što bi me zanimalo, nešto što bi mi se svidelo. Razmisli malo o svemu ovome. Za kraj, moram da dodam još i ovo. Od sad si ti, kao i Nađa, na mojoj crnoj listi. Što meni govori samo jedno - ti srce dobiti nećeš!
Ovde ću stati. Za sad.
Želim da mirno provedete ostatak dana, bez traumi nus-pojava.

Vaš GH.

Dokazano - i zvanično, i nezvanično, i kako hoćete.

Biti čovek, rođen bez svog znanja i svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdražati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke, svoje i tuđe, koji najčešće nisu po meri nasih snaga. A iznad svega, treba izdržati svoju misao o svemu tome.

Ukratko - biti čovek.

Moram da se dotaknem i jedne, malo drugačije teme - Parada ponosa. Čisto da budete u toku sa mojim mišljenjima, da budete svesni mog stava, ili kako već to ide.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Održana je Parada ponosa. Svi ste videli šta se desilo.
Okej je to što mnogi od vas ne vole pedere i ne podržavaju Paradu ponosa. Ali i nije okej, baš da vam kažem. Zašto ne volite pedere? To je isto kao da kažete da ne volite crnce, ili muslimane, ili budističke monahe, samo zato što su različiti od vas! Možda ne volite polarne medvede? Ali, to je vaša stvar. Ako ste rasisti, šovinisti, homofobi, idioti, imate pravo na to, ali zadržite to u sebi. Ili razmislite da li je vreme da se menjate iz korena. Čovek se rađa kao crn, kao žut, kao beo, kao gej, kao strejt. Znači - čovek se tako rodi i to je tako. Vreme je da mnogi od vas skapiraju da homoseksualnost nije bolest. Znači - i dokazano, i zvanično, i nezvanično, i kako hoćete.
"Bog je stvorio Adama i Evu, ne - Adama i Stevu!" (čista nebuloza) Po toj teoriji, Adam i Eva su izrodili decu, a onda su ta deca, između sebe pravila decu i tako redom. Znači, Bog je stvorio ljudsku vrstu na bazi incesta! Čekajte, vi i ja smo neki rod! Ali i vi, i ja, i svi homoseksualci na planeti su - braća! Molim lepo.
Nije poenta u rupi, već o srcu. Ako je do rupe, dragi moji, svi smo mi onda pederi.
I za kraj, da dodam... Svi vi, pravi muškarci, mačo tipovi i ostali, pogledajte se malo u ogledalo. To na vama su dizajnirali upravo homoseksualci, a ta majčica, te patikice, gel u kosici, tašnica preko grudi i sveopšti srpski fenseraj je u stvari klasična pederska estetika koju više ni oni ne furaju.
Tako da - ššš!

Vaš GH.

Sladak život.

Danas nije moj dan. Ispala mi je iz ruke topla čokolada jutros, kada sam krenuo ka školi. Baš sam se iznervirao, jer nisam mogao da se vratim nazad po drugu, a stvarno mi je trebala. Tako sam nastavio u školu. Dobio sam i kijavicu, što me je još više iznerviralo. Nekako, i nije mi dobro. Zato, Petre, ne mogu d ase nadmudrujem sa tobom. Žao mi je, zaista. A ima toliko da se priča... Jednostavno, nemam snage da mislim o tome što bih rekao. Slažem se Petre sa tobom, svako ima pravo na svoje mišljenje. Odlično je što svako ima pravo na svoje mišljenje, a ja tvoje, Petre, veoma poštujem.

Ono što sam ja izjavio jeste moje lično mišljenje. Paradu ponosa donekle ne podržavam ni ja, ali nemam ništa protiv osoba drugog seksualnog opredeljenja. Štaviše, u mom okruženju ima puno takvih osoba - i muškog, i ženskog dela. Svako ima pravo na svoj život, i da ga živi kako on to želi. To nije bolest, to je dokazano. E sad, nekome to nije po volji, njihov problem. Ja, ponavljam, poštujem svačije mišljenje i ne želim da se raspravljam o ukusima, mišljenjima, itd.

Iz vrlo, vrlo pouzdanih izvora znam ko je ovde gej, lezbijka, propalitet, kul, i ostalo. Sad govorim ozbiljno, poznajem neke osobe iz okruženja pojedinaca.
Takođe, moram da otvorim dušu. Imao sam problema sa tim, ali ja znam šta sam i ko sam zapravo ja. Prošle godine sam čuo, a i rekli su mi drugi da u mom kraju kruži priča da mi je neki bogati dečko šalje ljubavne SMS poruke i skupocene poklone na moju adresu. Zapravo, pomenuti dečko i ja jesmo se dopisivali, dobio sam par poklona, ali između nas nije bilo ničega.
Nisam gej, iako to neki već uveliko misle. Pa, dragi moji, mislite šta želite - vaša stvar. Mene to ne pogađa, živim svoj sladak život i gledam sa visine.

Vaš GH.