“Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”

To sto nisam nasla odgovarajuci sat u ovoj prodavnici, znacilo je da cu morati van grada. Posto nisam bas poznavala spoljasnjost morala sam nekog zamoliti da krene sa mnom. Lujka je jos uvek patila od napada pevanja, Gata nije hteo da ostavi Teju samu, Petar je imao isuvise posla, a moja majka nije mogla, jer je morala cuvati decu. Jane i Gloomy su bili opsednuti spremanjem zurke povodom Tejinog porodjaja i nisam im htela smetati. Otisla sam do Penssi da je pitam da li bi ona mogla, ali mi je odgovorila da vec ima planove sa svojim verenikom Markom McLaggenom. Stvarno nisam vise ni sama znala koga da pitam. Setala sam se po dnevnoj sobi kada sam cula zvono na ulaznim vratima. – Amy ovde Steff! Ajde otvori nema se vremena. – lupao je na vrata. Otrcala sam da otvorim. – Nesto se desilo? Sta je bilo, govori! – malo mi je falilo da ga izdrmam i izvucem iz njega to sto je hteo da kaze. Samo se nasmejao. – Trebala si videti svoj izraz malo pre. – poceo je nekontrolisano da se smeje – Nista se nije desilo. – smejao se i dalje – Nego sam cuo da trazis nekog da ti pokaze put dok budes bila van grada. Mislio sam da mogu biti od neke pomoci sad vec kada samo lencarim u onoj smrdljivoj kancelariji u ministarstvu. Razmisljala sam na trenutak. – Pa to je super. Ne moram vise da tragam i smaram ljude okolo. Hvala ti. Ajde udji unutra. Hteo je da udje kada je odjednom na njega nabasao David Ville. Covek kojeg sam srela u trznom centru u prodavnici satova. – Oh izvinite! – nasmejao se i gurnuo Steffa jos dva tri puta. – Alo bre! Koji ti je k* danas? – Steffan i nije bio toliko ljut koliko je bio iznenadjen. – O pa to si ti Steffane stari druze! – rukovao se sa Steffanom. Steffan ga je gledao kao da se upravo rukovao sa teletom, a ne covekom. – Oh gdin Ville otkud vi ovde? – upitah. – Amy kako ste lepi danas. Ja cuo da bi vi malo van grada pa reko da vam se pridruzim. Ovde stvarno postaje smorno. – zevnuo je na poslednju rec. – Upravo sam se dogovorila sa Steffanom da idem do obliznjeg grada…- pocela sam ali me je ubrzo prekinuo – Stvarno? Bas ce biti lepo popricati malo i sa Steffom, ipak ga nisam dugo video. – usao je unutra. Steffan i ja smo ga gledali kao da je hermafrodit. Steffan se prvi odledio. – Pa ja sam samo dosao da ti javim, necu se zadrzavati. – okrenuo se ka meni – Docicu po tebe sutra, dogovoreno? – Vazi. – rekoh ispracajuci ga. Zatvorivsi vrata okrenula sam se da vidim gde je David. Njega u dnevnoj sobi nije bilo, ali lako sam otkrila njegovu trenutnu poziciju po lupanju serpi iz kuhinje. – Davide! Treba li ti nesto? – dosla sam do kuhinje zatekavsi ga kako jede pitu koju sam spremila za Tejinu zurku. – Hej! – blago sam se pobunila. – Znas sam da je to upuceno nekome. Mljackao je neko vreme pa je odgovorio. – Izvini stvarno, ali pita je predivna. Kad kazes da idemo sutra? – upita krenuvsi da uzme jos koje parce. Lupila sam ga po prstima i stavila tepsiju u fridz. – Sutra kada Steffan dodje po mene. I ti bi zeleo da ides? – upitah. – Naravno, bice zabavno gledati Steffa kako se gubi okolo. – nasmejao se. – Znas, nije svako ko izadje sa mnom lud kao Lujka. Ona je specificna. – rekoh stiscuci oci. Gledao je na svoj novi sat. – Nisam ni stigao da ti se zahvalim zbog sata, ali moram da idem. Uz jedno pop nestao je, a ja sam se okrenula i posvetila daljnjem pripremanju hrane za Tejinu zurku koja bi se trebala odrzati za koji dan.