What you see is what I want you to...

Gost

[You must be registered and logged in to see this image.]

Life is complicated, I am complicated, therefore it is only logical that my diary looks complicated.
Get used to it...

Gost

I - It's finally here!

Osetih kako mi neko, ili nesto, mrda nogu pa lagano i nevoljno otvorih oci. Bila je to mama koja mi je upravo gurala neki papir pod nos. Naravno da sam voleo miris hartije, ali ne ovako rano ujutru. “Aman mama!” rekao sam sanjivo “pusti me jos malo da spavam”. Posto to ocigledno nije sprecavalo moju mamu da mi i dalje gura papir u lice, odgurnuo sam ga i okrenuo se na drugu stranu. “Ali, ali... stiglo je! Stiglo je!” prodrala se ona, ali ne zlocesto, vec uzbudjeno, mozda cak i po mom misljenju previse uzbudjeno. Vec polako iziritiran promumlah “Da, da… dobro. Sta god! Videcu kad ustanem!” rekao sam i nastavio da spavam. Za divno cudo zacuo sam kako su se vrata zalupila. Mama je znaci izasla. Znala je koliko sam tvrdoglav. Zagrlio sam jastuk i nastavio da spavam.
Kada sam ustao i obukao se, pogledao sam na sat. Bilo je vec 12. Izgleda da me mama i nije budila toliko rano. Obicno sam ustajao ranije, mnogo ranije, ali sam juce do kasno ostao budan, ocekujuci sovu. Bilo je vec vreme da mi donese pismo koje sam dugo ocekivao, pismo iz Skole Hogvorts. Oko 3 sata ujutru sam odustao. Nisam ni znao da li sove donose pisma nocu. Namestio sam frizuru i sisao na dorucak.
Trpezarija je bila u prizemlju, dok je moja soba bila u kuli, otprilike na petom spratu. Postojao je lift ali sam ga ja retko koristio. Voleo sam da se spustam sirokim kamenim stepenicama. Dok sam bio mali bilo mi je zabavno da se niz gelender spustam do prizemlja, dok mi danas vece zadovoljstvo predstavlja razgovaranje sa mnogim portretima koji se nalaze u blizini. Prosao sam kroz veliki hol te otvorio velika drvena vrata i usao u trpezariju.
Soba je bila prazna. Na velikom stolu vec je bio postavljen rucak. Obozavao sam kako moja mama kuva. Pa, mislim, ako se to uopste moze nazvati kuvanjem jer posude i pribor sve rade sami. Seo sam i uzeo da prelistavam “Cepidlaku” koja je bila odlozena na stocicu u uglu prostorije. Nije bilo niceg zanimljivog: nekoliko ljudi uhapseno zbog lova na jednoroge, Rita Skiter opet unistava neke ljude svojim intervjuom, porasla vrednost akromantulinog otrova, Cadlijevski Topovi ponovo izgubili… Bas kada sam zavrsavao sportsku stranu u sobu su usli mama i tata.
“Vidi ko se to smilovao da ustane” rekli su oboje. Ponekad me je bas nerviralo sto tako kazu istu stvar u isto vreme, ili sto jedno drugom zavrsavaju recenice, pogotovu kada se radilo o necemu sto mi nije bas odgovaralo. “Mhm, da” rekao sam i nasmesio se. Mama je prisla, a u ruci je drzala veliku krem kovertu. Pretpostavio sam da je to isti onaj papir koji mi je jutros uporno gurala pod nos. Dala mi ga je a ja sam ga nezainteresovano uzeo. Moje raspolozenje je drasticno promenilo kada sam video simbol na njemu. Vosak kojim se zapecacuju pisma bio je crven, a na njemu bio je utisnut simbol Hogvortsa. Odmah sam otvorio kovertu i procitao naglas pismo:

SKOLA ZA VESTICARENJE I CAROBNJASTVO U HOGWARTSU

Postovani gospodine Ravenclaw,
drago mi je sto mozemo da vas obavestimo da ste primljeni u Skolu za Vesticarenje i Carobnjastvo u Hogwartsu.U prilogu cete naci popis svih potrebnih knjiga i opreme.
Skolska godina pocinje 1.septembra. Ocekujemo Vasu sovu najkasnije do 31.jula.

Srdacno Vas pozdravlja
Marija McLaggen
(zamenica direktora)

Bio sam presrecan, ali pomalo ljut na sebe sto pismo nisam otvorio cim mi ga je mama prvi put ponudila. Osetio sam i veliko olaksanje, jer, iako poticem iz cistokrvne porodice, nikad se ne zna da li ce neko zasigurno dobiti pismo. Uzeo sam jos jedan manji papir koji je bio u koverti i poceo da pregledam spisak stvari koje su bile neophodne. Imao sam sve stvari. Zagrlio sam roditelje i pojurio u sobu. Otvorio sam staklena vrata od ormara i izvukao duguljastu belu kutiju sa tamno plavom masnom. Polako sam skinuo poklopac. U kutiji je stajao stapic. Prelepi smedji stapic dugacak 27,5cm od tisovine i sa srzi od jednorogove dlake. Kupio ga je pre nekoliko nedelja, ali mu roditelji, za svaki slucaj, nisu dozvoljavali da ga upotrebljava dok ne dobije pismo.
Sada sam bio miran. Ostalo mi je samo da se strpim do 1. septembra. Jedva cekam.

Gost

II - 9 3/4 and than the Eagles nest!

Konacno je dosao i taj dan. Od nervoze skoro da to vece i nisam spavao. Iz svog laganog sna probudio sam se oko 6 sati i, posto nisam vise mogao spavati, ustao sam, obukao se i poceo pakovati stvari. Negde pri polovini mog pakovanja u sobu je zabrinuto usla mama. “Bas lepo sto nas nisi probudio!” rekla je mrzovoljno, ali se zatim nasmesila. Ocigledno se setila da danas imam pravo biti bucan. Izasla je i zatvorila vrata. Spakovao sam neke od mojih omiljenih stvari: moj poster Svetoglavskij Harpija sa potpisima svih igraca u timu, neke od knjiga koje sam mislio da ce biti korisne i jos neke sitnice, a zatim sam zatvorio kovceg. Odjednom, na kovceg je skocilo nesto malo i belo. Bila je to Alice, macka koju su mi rodtilji kupili pre neki dan, kao poklon za pocetak skolovanja. Bila je blistavo bela, sa prodornim plavim ocima. Volela je da se mazi i, koliko sam mogao primetiti za ova 2 dana koliko je imam, bila je poprilicno inteligentna i dobra u citanju osecanja. Pomazio sam je a zatim uceo u narucje i poneo niz stepenice u trpezariju.
Kada sam dosao mama je vec spremila palacinke dok je tata pijuckao kafu i prelistavao “Cepidlaku”. Spustio sam Alice pored cinije sa mlekom i seo za sto. Nisam mogao puno da jedem od nervoze, te sam samo popio casu mleka. Procitao sam cepidlaku, a onda je tata rekao da je vreme da krenemo.
Spakovali smo kolica u gepek a ja sam Alice drzao u rukama. Kada smo stigli i prosli kroz ulaznu kapiju na stanici King’s Cross potrcao sam. “1, 2, 3, 4…” brojao sam u sebi perone sve dok nisam stigao do broja koji sam trazio. “Mama! Tata! Evo ga, ovde su peroni 9 i 10!” rekao sam uzbudjeno dok su mama i tata pokusavali da dodju do daha. Uzeo sam kolica i polako krenuo ka prolazu. Mama i tata su hteli a podju samnom ali nisam im dao, hteo sam da budem malo samostalan. Pozdravili smo se a onda sam protrcao kroz zid izmedju dva perona.
Osecaj prolaska kroz zid je bio magican. Kada sam otvorio oci video sam mnostvo ljudi i dece. Sredinu perona zauzima je ogroman crveno-crni voz, Horwarts Express. Posto nikoga nisam poznavao odmah sam se ukrcao na voz. Kada mi je kondukter pregledao pismo i kartu pustio me je da prodjem.
Seo sam u prvi slobodan kupe. U njemu su vec bila dvojica decaka. Upitao sam ih da li im smeta da udjem, a oni su rekli da je to ok. Upoznali smo se. To su bili rodjaci Petar i Gatorix McLaggen. Bilo mi je pomalo neprijatno kada su me zapitkivali zbog prezimena. Kada je dosla zena sa kolicima punim slatkisa uzeo sam nekoliko cokoladnih zabica. Obozavao sam ih i imao sam ogromnu kolekciju slicica. Falile su mi samo 3 da popunim celu kolekciju. Jos malo sam popricao sa Perom i Gatom a onda sam, posto su oni poceli da igraju carobnjacki sah, a ja nisam hteo da smetam, poceo da lutam po vozu trazeci nekoga zanimljivog da se upoznam s njim.
Prosao sam pored jednog kupea ali sam se zacudjen vratio unazad. U njemu je bila jedna devojcica koja je zabavljala drugove menjanjem izgleda. Oduvek sam voleo metamorfomaguse. Bas kada sam ulazio napravila je izuzetno smesnu grimasu i ja sam poceo glasno da se smejem. Svi su se okrenuli prema meni, a metamorfomaguskinja je takodje pocela da se smejem. Prisao sam joj. “Steffan Ravenclaw,drago mi je” rekao sam na sta je ona odgovorila “Jane”. Osecao sam se pomago glupo sto sam rekao i prezime, tako formalno. “A nemas prezime?” pitao sam je na sta mi je ona rekla njeno puno prezime koje je bilo veoma dugacko, te me je mrzelo da ga pamtim. Bila je veoma lepa, ali nije me samo to privlacilo kod nje. Bilo je tu jos necega. Vec je padao mrak, tako da sam se pozdravio sa njima i otisao da pitam konduktera kada stizemo. Rekao mi je da bolje da obucem odore, jer smo veoma blizu. Otisao sam do kupea i presvukao se. Pera i Gato su zavrsili svoju partiju taman kada se voz zaustavio. Izasli smo iz voza.
Cuvar zemljista nas je sacekao, a zatim uputio ka camcima. Po petoro nas je uslo u jedan camac a oni su nas prevezli do druge obale, do dvorista zamka. Kada smo dosli do vrata zamka kroz njih je izasla jedna zena. "Dobar dan dragi moji, ja sam Sanja Lupin, profesor napitaka i glavešina kuće Grifindor, kao što već neki znaju postoje četiri kuće Hogovortsa i svaka obeležava jednog osnivača, te kuće su: Grifindor, Hhaflpaf, Revenklo i Sliterin. Molim vas podjite samnom na razvrstavanje" rekla je a zatim je prosla kroz velika vrata i mi smo je pratili. Bila je veoma ozbiljna in a nasim licima moglo se videti divljenje i postovanje. Odvela nas je do velikih vrata koja su se magicno otvorila. Stariji ucenici su vec bili za svojim stolovima i tapsali su dok smo mi ulazili. Tavanica je bila zacarana i izgledalo je kao da smo pod vedrim nebom. Na stolici na uzvisenju stajao je stari sesir. To je bio sesir za razvrstavanje. Pozdravio nas je pesmom koja je opisivala svaku kucu.
Ceremonija razvrstavanja je pocela. Svi ucenici su prozivani azbucnim redom prezimena i sedali na stolicu koja se nalazila na uzvisenju. Zatim bi im profesorka Lupin stavila carobni sesir na glavu i on bi ih razvrstao u kucu. Pogledao sam ka Jane dok su je razvrstavali i namignuo joj. Nasmesila se. Kako je ceremonija tekla saznao sam da su decak i devojcica iz Janeinog kupea bili Gloomy Hilton koji je otisao u Sliterin, Jassica McLaggen Fudge i Amy Lestrange koje su otisle u Ravenclaw. Jane, Pera i Gato su takodje primljeni u Ravenclaw. A onda je dosao i taj trenutak. Profesorka Lupin je prozvala moje ime i ja sam seo na stolicu. Kada mi je profesorka stavila sesir na glavu osetio sam kako sesir prica. “Ah, pa gde bi drugde mogao da te stavim. Tvoja prapraprabaka je bila osnivacica, dobro se secam! A vidim da si i ti nasledio njene kvalitete” rekao je na sta sam ja blago pocrveneo. “Neka bude… RAVENCLAW!” prodrao se, a svi sa Ravenclawskog stola su tapsali. Srecan sam otisao do stola i seo pored Pere i Gate. Zatim je direktor odrzao govor i pocela je gozba.
Posle vecere, asistent nas je odveo dospavaonica i objasnio nam princip ulaska. Morali smo odgovoriti na zagonetku, tako smo stalno ucili. Malo smo posedeli u boravku gde sam se upoznao sa jos nekoliko ljudi. Kasnije smo otisli u spavaonice. Bio sam u sobi sa Perom, Gatom i jos jednim deckom. Bio sam veoma umoran i brzo sam zaspao.

Gost

III - The tournament!

Lepo sam spavao. Kreveti su bili poprilicno udobni. Ustao sam rano, kao i obicno, obukao se i na prstima izasao iz sobe ne bi li probudio moje cimere. Posto je jos bilo rano za dorucak odlucio sam da odem do dvorista i malo ga ispitam. Na drugom spratu sreo sam direktora, naseg glavesinu Xenophiliusa Lovegooda. “O Steffane, bas sam posao po tebe.” rekao je zaustavljajuci me. Bio sam zbunjen i u glavi sam premotavao dogadjaje od juce ne bi li se setio da li sam uradio nesto protivno pravilima. Krenuo je ka izlazu i rekao mi je da ga pratim. “Pa kao sto znas…ili ne, ove godine se kao i sveke druge odrzava takmicenje u dvoboju. Po jedan djak iz svake kuce, iz svake godine se takmici sa drugima. Pa, zeleo bih da ti od prvaka predstavljas Ravenclaw” rekao je na sta sam ja iznenadjeno i pomalo zbunjeno klimnuo glavom, a on je nastavio “ Naravno, shvatam da si sada pomalo zbunjen, ali nista ne brini. Ja cu te licno obucavati, imaces treninge najmanje jednom nedeljno i verujem d aces biti potpuno spreman do pocetka takmicenja.” Osetio sam olaksanje sto necu morati sam da vezbam, ali sam se ipak plasio da li ce sve proci kako treba. Kada smo dosli do hola Direktor mi je rekao da ga posetim u njegovom kabinetu veceras, a onda je otisao negde dok sam ja produzio ka dvoristu.
Kada sam zavrsio setnju koja mi je jako prijala svratio sam do mesta za Brigu o Magijskim Stvorenjima. Profesorka Pipi nam je na veceri rekla da su sve nase zivotinje kod nje te da u toku dana mozemo doci da ih pokupimo. Nedostajala mi je Alice iako se jos nisam ni posteno navikao na nju. Kada sam dosao do vrata pokucao sam jako i sacekao. Profesorka je naglo otvorila i drzala je stapic kao da se sprema da baci cin. Jos je bila u pidzami, veoma cudnoj, skroz roze sa medvedicima i cvetovima. Kosa joj je bila rascupana i izgledala je ljuto. “Gospode dete aman jesi li ti normalan! Sta radis ovde u 6 ujutru! Mislila sam da je neki provalnik!” pocela je da se dere na sta sam ja pocrveneo i posramljeno joj objasnio da sam dosao po macku. Ona mi je ljutito bacila kljuc i rekla mi da ga stavim u levu saksiju. Otisao sam do obora i tamo sam video Alice. Usao sam a ona je potrcala ka meni, zakacila mi se na odecu i popela se do mog ramena. Pomazio sam je a onda sam ostavio kljuc tamo gde mi je recemo i krenuo nazad u zamak.
Posto je jos bilo poprilicno rano poceo sam da se setam zamkom. Popricao sam sa nekim portretima koji su bili budni. To mi je bila navika jos od kuce. Otisao sam i do biblioteke i nasao knjigu o ishrani macaka. Prepisao sam recept za najbolji obrok za macku a zatim ponovo krenuo ka velikoj sali.
Kada sam dosao primetio sam da i nije nesto preterano puna. Seo sam pored nekih trecaka i posluzio se. Dok sam jeo video sam jednu sivu sovu kako dolece do mene sa novinama u kandzama. Bio sam srecan sto su me mama i tata pretplatili na “Cepidlaku”. Uzeo sam novine, pomazio sovu, a ona je odletela nazad ka sovarniku. Dok sam prelistavao novine sala se polako popunila. Video sam Jane i nasmesio joj se. Sacekao sam da Pera i Gato zavrse sa obrokom, te smo onda zajedno krenuli na herbologiju. Cas je bio pomalo dosadan, radili smo uvod te je bilo prelako. Dobio sam bodove a video sam da i Jane dobro ide skola. To mi je bilo bas super.
Posle casova, oko 10 do 8 dosao sam u kancelariju direktora. Pre toga sam se spremio jer nisam znao sta me ceka. Direktor me je sacekao a onda smo otisli do fontane u dvoristu. Duvao je vetar je su kapljice iz fontane stalno letele ka meni, medjutim to mi nije smetalo, prijalo mi je. Bilo je ocigledno da smo stigli prvi. Sacekali smo malo a onda je glavesina Slytherina dosla do nas. Sa njom je bio jos jedan decak. Visok i mrsav sa trsavom plavom kosom. Prisao sam mu i predstavio mu se. “Nicolas Lestrange” odgovorio mi je. Popricali smo dok smo cekali druge predstavnike. Decko je bio bas super i dobro smo se slagali. Zatim su dosli i profesorke Sanja i Andjela sa predstavnicima Gryffindora i Hufflepuffa. Predstavnik Gryffindora je bio Godric Gryffindor. Prema njegovom ponasanju prema ostalim clanovima shvatio sam da je veoma samouveren i drzak, cak i narcis. Nije mi se preterano dopadao, a pogotovu sto nisam ocekivao da potomak jos jednog osnivaca bude na mojoj godini. Predstavnik Hufflepuffa bila je devojka, Teja. Bila je u svom svetu, ali je bila veoma prirodna i zanimljiva. Ona, Nick i ja smo ostali da malo pricamo dok je Godrik, kao odbacen sedeo sam. Nije mu to prijalo. Direktor se nakasljao ne bi li dobio nasu paznju. Objasnio nam je pravila turnira a zatim smo se razisli. Direktor mi je rekao da cemo sutra imati prvi trening, te da posle casova treba da dodjem kod njega u kabinet. Otisao sam nazad u spavaonicu. Petar i Gato su vec bili zaspali. Navio sam budilnik i legao da spavam
Sutra ce biti bas interesantan dan.

Gost

IV - Gossip and meeting with principal!

Jutro je bilo bas tmurno. Sivi oblaci prekrili su gotovo celo nebo, dok se u daljini moglo videti kako se sunce bori da se probije i obasja Zemlju. Uspavao sam se. Imam ja tih problema da duze spavam kada je lose vreme. A i sat mi nije zvonio, verovatno Gatino maslo jer je na budilniku stajala poruka “Ko rano rani, ceo dan je nadrkan”. Moram se setiti da mu zahvalim kasnije. Obukao sam se i sisao na dorucak.
Kada sam sisao, Velika sala je bila prepuna. To je za mene bilo veoma cudno, jer uvek dolazim ranije kada skoro pa da nema nikoga. Seo sam pored Jassice, posto je tu bilo jedino slobodno mesto…pa tu i pored jednog drugaka koji je imao kijavicu pa je stalno slinio. Poceli smo nesto da pricamo, i da prelistavamo “Dnevni Prorok” koji joj je sova donela. Vise sam voleo “Cepidlaku” ali sad, bolje ista nego nista. U jednom trenutku ona je pokazala nekome palceve i nasmejala se. Posle kraceg razgledanja shvatio sam da je osoba kojoj su pozdravi bili upuceni bila Jane. Samo je uzela jednu kiflu i nasmejana, brzim korakom otisla iz velike sale. Posto mi je Jane bila super drugarica, a i onako sam voleo da znam sve traceve u skoli, morao sam da saznam o cemu se radi. Pitao sam Jass o cemu se radi a ona mi je odgovorila “Umm, ma…nista, nista”. “Znas da te necu pustiti dok mi ne kazes” rekao sam sa osmehom. Posle jos malo ubedjivanja sve mi je rekla. Da se Jane zaljubila u Nicka, na sta sam ja bio veoma srecan jer sam u nasim dosadasnjim razgovorima saznao da je on bas super lik, da sad ide da ga gleda kako vezba kvidic. Takodje, rekla mi je da joj je Tijana, jedna devojka iz Sliterina te ovo smatram pouzdanom informacijom, rekla kako je Nick raskinuo sa Tijanom. Nisam znao da li Jane to zna pa sam pomislio ta bi trebalo da joj kazem.
Prvo sam otisao do boravka ne bi li sipao Alice hranu. Kada sam zavrsio, krenuo sam niz stepenice. Na trecem spratu sam video neke decake u odeci Sliterinskog tima. Otisao sam do bolnickog krila, koje se nalazio na tom spratu, i ispostavilo se da sam bio u pravu. Na krevetu u donjem levom uglu prostorije lezao je Nick. Prisao sam mu. “Morao si da se sjebes bas na prvom treningu a?” rekao sam kroz osmeh. Otvorio je oci i objasnio mi da se nadisao svacega na casu napitaka. “Mozda je Lupinka htela da te ubije da bi te sprecila da se takmicis protiv njenog Godrika” rekao sam na sta se on samo nasmejao. Pozdravili smo se i posao sam da izadjem. “Ocekuj posetu uskoro” rekao sam i izasao. Na njegovom licu je ostao zbunjeni izraz.
Primetio sam da je pocela da pada kisa. Otrcao sam do kvidickog terena i poceo da trazim Jane. Nasao sam je u zabacenom uglu terena. Verovatno nije htela da je primete. Kada sam prisao video sam da spava. Bas je slatko hrkala. “Hey mala, sta to radis ovde” rekao sam malo glasnije, ne bi li se probudila. Otvorila je oci, a ja sam joj pomogao da ustane. “Markiras, a?” rekao sam kroz osmeh na sta se ona nasmejala i odgurnula me. “Ne budi smesan, cekam nekoga” rekla je. “Nicholasa, a?” upitao sam je mojim “ma ne, ne uopste ne znam” glasom. Pitala me je otkud znam, pomalo postidjeno. “Eh imam i ja svoje izvore,kad vidim da mi moja najdraza prijateljica nije dobro” rekao sam i ispricao joj sve sto sam saznao. Pogotovu je zainteresovalo to sto je Nich raskinuo sa Ivanom. “Znam i gde je” rekao sam dok su njoj oci zasijale od iznenadjenja i znatizelje. “Bolnicko krilo, honey” rekao sam na sta me je ona zabrinuto pogledala i upitala “Sta ce tamo?”. “Paaa, mislim da bi bilo najbolje da odes da sama vidis” odgovorih joj ne zeleci da joj otkrivam bas sve detalje. Brze bolje je ustala, poljubila me i otrcala. Ona je bas bila super drugarica. Uzeo sam Alicinu lopticu i poceo zamisljeno da se igram. Pogledao sam jos jednom ka Jane i video da trci nazad ka meni. Zbunjeno sam ustao i pitao je sta je bilo. “Zelela bi ti ovo dati” rekla je i skinula srebrni lancic sa priveskom u obliku orla sa plavim ocima, a zatim mi ga je stavila u ruku i zatvorila je. “Cuvaj ovo za mene, oces” rekla je i nasmesila se. “ Naravno!” rekao sam i blago je potapsao po glavi, a zatim je ona ponovo otrcala. Stavio sam lancic u dzep i nastavio da se igram sa lopticom.
Kada su prosli casovi i vecera, po naredjenju, otisao sam u direktorovu kancelariju. “Udji, udji” rekao je cim me je video. “Dobro, prvo da te pitam, imas li bilo kakvu ideju sta cemo danas da radimo?” upitao je na sta sam ja zbunjeno, pa i malo posramljeno, odmahnuo glavom. “Dobro, nije bitno” rekao je mirno. “Elem, kao sto sam vec rekao na upoznavanju mozes koristiti sve cini, razume se osim zabranjenih. Kao sto se pokazalo na prethodnim turnirima, cini koje u sebi sadrze elemente bice najzastupljenije, tako da moramo prvo da te naucimo nekom elementu” poceo je da objasnjava dok sam ja pazljivo slusao upijajuci svaku njegovu rec.”Koji bi ti element voleo da koristis” upitao me je na sta sam se ja zamislio. Setio sam se da mi roditelji stalno govore da misli moraju da mi teku lepo i mirno. “Voda!” odgovorio sam cekajuci njegov komentar. “Odlicno, bas kao pravi Ravenclaw, vecina ucenika iz Ravenclawa izabere bas ovaj element. On ce ti biti glavni element, ali zeleo bih da ove godine isprobam jos nesto.” zastao je i poceo da kruzi po sobi “ Svakog casa imacemo vise delova nastave, prvi deo vezbi ucicemo neke osnovne cini za duel, drugi deo casa vezbacemo cini tvog glavnog elementa, vode. Ukoliko se slazes, voleo bih da treci deo casa prevedemo vezbajuci jos jedan element, zemlju” rekao je na sta sam se ja pomalo iznenadio. Bio sam samo prvak, a on vec hoce da me uci dva elementa i plus duelske cini, ali nisam mogao da odbijem. Kada sam pristao izgledao je zadovoljno, ali me je upozorio da nikome, bas nikome, ne pricam za moj drugi element, da to treba da bude iznenadjenje. Na svaku drugu njegovu rec poslusno sam klimao glavom. “Pa dobro, to je to za danas, dobices pismo kada je sledeci cas” rekao je a zatim je uz glasno “POP!” nestao. Znao sam da se prebacio negde.
Vratio sam se u spavaonicu i odmah otisao u krevet. Bilo je vec kasno. Dugo sam lezao i razmisljao o svemu, a onda sam najzad zaspao.