Dnevnik AkA SkIll3t

28.Jun 2010.

Prvi dan... Stvarno tezak dan...

Ne samo da nisam stigao na vreme...Vec me dodelili u Grifindor zbog toga... Dal je tamo lose pa me kaznili il je najaca...Nikad se nece znati...
Iako sam lose poceo posle nekoliko sata sam upoznao bas super likove...
Jos im nisam zapamtio sva imena al zapamticu vremenom...

Danas sam bio oslobodjen svega i svacega... Zato to je bio najbolji dan od svih...

Nisam toliko danas jeo...Uopste nisam gladan...Ceo dan sam gledao u jednu djevojku koja me ni ne primecuje... Pa prvi dan sta se moze?

Lako sam se snaso oko smestaja...Al tesko raspakovao...Svi oni koriste magiju za takve stvari ali ja vise volim rucno...Zato me udarilo nesto o vuglu... Bilo sta bilo...Mislim da ce mi se ovde svidjati...
Uostalom samo da kazem da mi lose ide oko madjije...Tako da ako vidite rupe negde...Nesam ja!

Prvi Dan: SkIll3t

29.Jun 2010.

Drugi dan...

Ujutru sam se probudio...I nisam se osecao veoma dobro...Doktor me je upozorio za takvo nesto... Al izgleda da ga nisam slusao...Polako sam ustao iz kreveta i obuko se rano ujutru oko 4 sata... I ako mi je bilo tesko posao sam malo da se prosetam...
Hodnici su vrlo mracni ne vidi se metar ispred... Jedva sam se orijentisao...Nekoliko puta udarao u zid ali mi nije smetalo...Prijala mi je tisina... Seo sam ja tako na neke stepenice I gledao u mrak... Tako nekoliko sata... Trepnuo bi na 2 minuta jednom... Nekada tako bi mi neka pesma prosla kroz um da bi me interesovalo... Ali sada je pesma bila cudnija... Da nisam nesto odradio da mi se pesma promeni? "I walk alone Think of home Memories of long ago No one knows, I lost my soul long ago Standing on my own Remembering the one, I left at home Forget about the life, I used to know Forget about the one, I left at home" A posle nekoliko sekunde sam ustao I izaso iz skole ispred... Neznam sta mi je bilo... Kao da me je nesto zvalo... Setao sam se tako kroz sumu cuvsi neke cudne zvuke... Prosla mi je jeza...
Sat i nesto kasnije sam se vratio u skolu... Rukama u dzep... Svi su me cudno gledali... Kao da me nesto udarilo ili tako nesto... Gladan sam bio pa sam dotrcao brzo do menze... Pojeo sam brzo kako bi prisustovao...Hm.. nemogu se setiti koji cas... Al sam siguran da cu se setiti valjda mitologija il tako nesto...Sve sam zabrljao...
Po ceo dan sam izbegavao kontakt... Nije to da nisam hteo upoznati ostale ali ipak nemogu se nikome poveriti... Imam neki osecaj koji me paralise kada pomislim na neke stvari...
Tako sam po ceo dan izbegavao svakog... Sve dok se nisam sudario sa Jessica McLaggen-Fudge iz Ravenclaw-a... Uobicajno sam se izvinio i sve to... Kada sam je pogledao u oci... Dobio sam neku sigurnost... Tako malo smo se ispricali,smejali... A posle smo shvatili da imamo cas! Ona je otrcala u suprotnoj od mene.

Posle svih silnih nastava... Popeo sam se na najvecu kulu u celoj skoli i gledao na dole... Nisam pratio vreme...Cak i kad je pao mrak nisam primetio I tako tu ostao do jutra...


SkIll3t

30.6 2010.

Danas je moj najgori dan u celom zivotu... Cele noci sam gledao dole niz kule misleci neke stvari koje ne bi trebalo.... Sta da sam se nekako okliznuo i pao? Posle bi otisao u pakao... Ionako raj ne postoji...

Ceo dan sam izbegavao casove...Nekako sam uspeo svakog izbeci...Nisam bio da rucam...Uopste nisam bio gladan danas. Najvaznija je bila stvar da svakog izbegavam...I kad bi nekog sreo... Pa... Oni nek vam kazu...
Jedna stvar celog dana mi je bila po glavi... Samouboistvo...
Neki su pokusali da mi skrenu misli ali... bezuspesno...


By SkIll3t

sto da se ubijes?

ajj tixi nesvrljaj coeku po dnevniku xD

P.S. zao mi je sto ti svrljam..bilo je jace od mene da prokomentraricem xDD

ahah i ti svrljas!

(samo nemojte bezveze nesto)

Vise nisam nista razumeo! Dal je nesto u vezi samnom? To sto krijem svoj pravi indentitet? Nerazumem vise! Glava mi je sledeceg jutra bila puna pitanja...Posto sam vremenom imao neka secanja koja nisu bila moja...Znao sam nove cini...Ali znam da ih nikad nisam ucio...
Tako sam po ceo dan lutao hodnikom...posto i dalje me profesori ne vole...tako lutao hodnikom nekom gde sam samo razmisljao zasto mi se ovo desava...Ipak svako me je cudno gledao hodnikom...Neznam zasto...mozda zato sto nisam dolazio na toliko casova il me neko komentarise...Vise neznam...

U zadnje vreme se vise druzim sa Ravenclaw-cima nego sa mojima...Dobro i sa jednom iz Slytherin koja je bas zanimljiva... Valjda se zove Ukleti Irvas? Al ja je zovem Tixy... Takodje sam tokom dana sretao Laurenca McLaggen-a al ja ga zovem Laurence McLagger...Neznam zasto al bolje mu stoji... Tako tu i sa Jess sam se sreo tokom dana... Ali video sam da je bila zauzeta pa joj dosadjivao na moj nacin...

Nekoliko sata kasnije...
Ova secanja mi se samo vracaju jos od pre sto godina...Sad neznam zasto al mislim da cu nacisto poludeti...Cudno je kad cujes necije tudje misli umesto svoje... Tako ja sam hodao hodnikom I neki iz Slytherin su mi prisli i gurnuli uza zid...Opomenuli su me da se ne druzim sa njihovim ili ce da me ubiju...Tog trenutka sam samo izvukao stapic...Jedna cin mi se vrtila u glavi... "Immobulus!" Oni su se ukocili... Ja idalje preplasen kako sam to mogao izvesti brzo sam otrcao...

Posle su drugi ucenici poceli da sire glasine kako sam ja iskoristio... zaboravio sam kako se zove... Odjednom mi je doslo...I kako sam se odbranio od starije... Glasine su se prosirile predaleko cak i u druge kuce i profesora...Nadam se da nece biti necega ozbiljnog...Barem da me drugari ne pocnu izbegavati...

(DOPUNA SUTRA!)

................

Danasnji dan mi je bas bio...interesantan...iako sam iso kroz mracne hodnike i non stop se drzao u senci...Tako sam ja hodao kroz neki hodnik i video sam biblioteku...Sad ja kao i obicno ne ulazim tamo...Al kad vec neznam sta da radim... Bilo je preko dvadeset miliona knjiga!...Ali neke su bili dnevnici od starijih carobnjaka.Svako prezime mi je bilo poznato...McLaggen...Ravenclaw...Lestrange...Potter...Svi ti dnevnici!Uf! Kolko ih je...Samo sto sam primetio da jedino moje prezime tamo ne postoji...To je istina...Da nemam porodicu...Samo se cudim kako sam prezivljavao...Svi iz ove skole su iz ugledne porodice...U tom pomislu sam se cudno osecao...Veliku prazninu koja je od pocetka lutanja ulicama vec porasla i tako ostavila jednu veliku prazninu koja se nemoze popuniti... Nikog nije bilo tamo u biblioteci...Znao sam da je mrze al ovoliko kao ja? Uzeo sam neku knjigu istorije... Citao sam je negde oko sat i nesto...Gde me je po prvi put nesto zapanjilo...Nisam mogao poverovati... Zato sam brzo zatvorio knjigu I bacio je... U tom trenutku glavu sam odjednom udario u sto najace sto sam mogao... "Kako je moguce?Trebalo bi da sam mrtav do sad..." Izgovaravsi to ja sam shvatio zasto nikog nemam...Projurio sam van biblioteke... Jureci levo,desno kroz nepoznatim hodnicima...Ali osecao sam se kao da tu sam vec bio... Tako posle izvesnog vremena istrcao sam iz skole... I otisao u "Zabranjenu sumu"...Vec je bilo 2 ujutru... Tako da sam poceo hodati... "Imam vremena..." Iako se nista nije videlo od 2 do 4 metra ja sam idalje znao gde idem...Posle sat setanja cuvsi jezive zvukove koje nebi neko izdrzao...Stao sam tacno usredini sume... Izvukao sam stapic i uperio ga u zemlju pored jednog drveta...Neznavsi sta da kazem... Odjednom iz mog uma izasla je jedna rec... "Bombarda!" Zemlja u kojoj sam uperio explodirala je pravivsi jednu duboku ali malu rupu. Dohodao sam do te rupe,pogledao sam na dole ivdevsi jedan kovceg...Uperio sam opet stapicem u kovceg neznavsi sta da kazem... "Wingardium Leviosa!" Govorivsi to kovceg je poceo da lebdy. Pomocu stapicem ja sam kovceg podigao gore...i stavio ga na zemlju... Cudivsi se odakle mi sve ovo... Ja sam uzeo kovceg I poceo sam ga nositi do skole opet...Ali bila je noc...Tiha tisina dok nisam ja razneo explozivom...Tako da su se skoro svi u skoli probudili...Sad sam se preplasio dal ce neko meni prici iza ledja...Ili napred..Tako da sam pokusavao pomerati tise da me niko ne bi primetio ako je direktor poslao nekog...Pola puta do skole ja sam se vec umorio..Ovaj kovceg je sigurno tezak nekoliko desetina kilograma...Bio sam veoma umoran pa sam seo na jedan panj koji je bio u mraku...Meseceva svetlost nije dopirala dotle...Nekoliko minuta kasnije cuo sam nekoliko glasa iz daleke daljine...Mogao sam prepoznati glasove... Lauren Meyers,Salazar Lestrange,Marko Lestrange i Bella Lestrange su posli prema meni! "Ako me sad nadju gotov sam..." Poceo sam trcati noseci kovceg.. Vise mi se nije ucinilo da ima preko dvadesetak kilograma sad je kovceg bio vrlo lak... Kada sam poceo trcati primetio sam da me prate isto! Video sam da su uperili stapice prema meni...Ali mislim da me nisu prepoznali pa su poceli iskoriscavati "Bombarda" i "Incendio"...Promasivali su me nekoliko puta...Ali su posle sve blize pogadjali...Zato da ne bi poginuo u sred ovoga...Uperio sam stapicem prema njima idalje trcaci... "Lacarnum Inflamarae!" Iz stapica je izasla velika lopta vatre prema njima...Dovoljno velika da sam mogao pobeci...Ali su me idalje proganjali...Odjednom drvo pored mene je explodiralo bacivsi me u desnu stranu u drugo drvo..."Ovo ce me boleti sutra..."Uhvatio sam se za glavu i gledao da li ce me naci tako sto sam skocio kroz jednu rupu... Oni su me mimoisli ali ja sam dole ostao... "Gde sam pa sad?" Dole sam primetio preko 7 ili 8 puta...Tako sam ja iz ciste navike iso prema desno... Kroz zemlje su prolazili koreni drveta iznad...Tako da sam pozurio...U tom trenutku sam primetio da sam bio skroz u blato,malo sam se isekao i malo krvi na glavu...Tako da sam trebao pozuriti pre nego sto ujutru pogledaju ko nije tu... Kovceg i dalje noseci ga vise sam bio radoznao sta ima unutra...Tako lutajuci do 6 sata ujutru napokon sam naisao na jedna vrata...Koja su tacno izlazila u podrum skole...Zato sam brzo trcao do gore i usao u sobu ali sam primetio da nikog nije bilo do put do gore...zato sam brzo u sobi usao presvuko se, malo se ocistio i trcao na dorucak...Kovceg sam sakrio ispod jastuka ... al mislim da niko nece dirati... Nadam se...

(NASTAVAK KASNIJE!)

....
Iako sam znao da cu zakasniti mislim da niko ne bi primetio...Tako kad sam usao Veliku Salu...Svi su bili prisutni...cak I direktor...zato bez razmisljanja ja sam uso unutra...Svi su me gledali kao da me nije bilo sto godina...Mislim da su primetili posekotinu na mom obrazu...Direktor je pogledao u mene strogo...Kao da je spreman da me izbaci...Pogledao sam ga videvsi da je poceo da se nervira...Zato sam ja ladnokrvno seo za sto..."Da nastavimo..."Progovorio je direktor..."Sinoc nepoznati carobnjak je bio u "Zabranjenoj Sumi" tako da cemo izvrsavati pretragu svake sobe I svakog ucenika..." Kad sam cuo to...Jeza me je prosla...Bolje da uopste nisam dosao... Zagledao sam se u sto i razmisljao...Da li da priznam... Ja mislim da su neki pomisleli da sam to bio ja...Ali oni neznaju kako bi mogao neku cin iskoristiti...Kad cak ni ja neznam...Posle dorucka... Ja sam prvi izasao... I pozurio do kovcega... Kada sam stigao izvuko sam ga i video kako nema gde da se otvori...Malo sam se iznervirao to sto sam se bas pomucio za njega...Vise od dva sata sam se pomucio...Ali kad sam primetio da neko dolazi prema gore bacio sam nevidljivi ogrtac preko kovcega i u jednu ivicu ga stavio...Lauren Meyers ulazi "A ti si tu..."Pocela je pretrazivati sobu... "Sta trazis? Mogu nekako da ti pomognem?" Pitao sam ja radoznao a znao sam sta trazi..."Ne treba mogu sama..."Vrlo uporno je pretrazila tu sobu ne nalazivsi nista...samo sto je bilo vrlo blatnjavo... Tako da je izasla... Kakvu sam srecu imao...nije videla krv...Izvukao sam opet kovceg I pokusavao sam da ga otvorim...Ali nije htelo...Video sam jednu malu rupu na sred kovcega gde moze da stane...otisak prsti...tako ja stavio palac tu i nije htelo...Pa sam pokusavao i druge...Nije htelo...Pa sam iseko malo palac i pocela je teci krv...Pomisleo sam da reaguje na krv...Pa sam stvaio palac I ono se otvori!...Cista sreca!...Kad sam pogledao unutra jedan dnevnik i jedna duza kutijica i par nekih raznobojnih kamena...Na dnevniku pise... "Skillet Stankovic"...Ali datum je... 1725 do 1855!...Sad neznam sta je ovo!Uzeo sam dnevnik I poceo ga citati...

(In the dark with the music on
Wishing I was somewhere else
Taking all your anger out on me
Somebody help

I would rather rot alone
Then spend a minute with you
I'm gone, I'm gone

And you can't stop me from falling apart
'Cause my self-destruction is all your fault)

"Iako nas je malo... Pokusacemo da osiguramo propast Mracnog Gospodara!Moramo spreciti njegovo rodjenje!Ako se rodi pre toga! Sve ce nas unistiti cak se i kasnije nece setiti...Iako kazu da sam ja izabrani nemogu da podnesem toliki pritisak...Njegovo rodjenje je za 100 godina...Oni su rekli da ce meni obezbediti da prezivim toliko pomocu njihovih magija za prolazenje kroz vreme...Tako da kad sledeci put nesto bude...Napisacu kako bi sledece generacije mladih carobnjaka kao ja...Moracu sve sto sam do sada postigao ostaviti u ovom veku...Rekli su da samo ponesem stapic,odelo i za svaki slucaj nekoliko zacaranih kamena koji ce spreciti neke kletve koje moze Mracni Gospodar da oslobodi... Skillet Stankovic... 16.01 1770... Sta je pa ovo?! Ja sam se totalno zbunio... Sta je ovo?! Ko je ovo napisao?! Ali pre nego sto sam ista uspeo protumaciti...Culi su se koraci...Iako sam znao da su svi otisli u Hogsmid...Tako da sam se prepao... Neko je otvorio vrata...Srce mi je pocelo kucati ubrzano...I odjednom....Tixy je usla u moju sobu! "Sta radis?" Ladnokrvno je pitala... Ja idalje u soku... "Niss-ta..." Malo sam se zacrveneo...Ali msm da to je bilo zbog nervoze..."Pa zasto nisi ovamo sa ostalima?" Pitao sam je..."Nema sta tamo da se radi..." Polako je prilazila prema meni...Gledavsi u dnevnik koji sam citao...Ja sam brzo zatvorio dnevnik i ubacio u kovceg... "Sta to citas?" Pitala je Tixy... Ja razmisljajuci nisam imao odgovor.... "Nista nesto bezveze..." Odgovorio sam malo zabrinuto... "Pa ako je bezveze... Zasto ga krijes?...Na to pitanje nisam imao odgovor...Ona je pruzila ruku prema kovceg...Ali ja sam je brzo uhvatio za ruku... Pogledala je mene u oci... "Sta to radis?" Pitala je... Idalje nemajuci odgovor.. Ja sam ustao ispred nje... Rukom prosao kroz njenom kosom...Malo se zacrvenela i sklonila pogled na levo...Polako sam se priblizio... I poljubio...
See Ya Soon... SkIll3t a.k.a KaGe
( Skillet- Last Night)
The last night you'll spend alone
I'll wrap you in my arms and I won't let go
I'm everything you need me to be

Your parents say everything is your fault
But they don't know you like I know you
They don't know you at all...

Upozorenje! Svrljanje po dnevniku je dozvoljeno! Molim vas upisite primedbe il pohvale...Zelim vam lep dan!

Iako je to bila brza odluka...Bez promisljanje posledice... Ja nisam mogao poverovati mojim ocima! Neznam sta me je spopalo... To da ne procita dnevnik... Il to sto mi se svidjala od kad sam je upoznao... Ali problem je u tome sto sam je upoznao pre 2-3 dana...Tako da neznam...Dal I Ona oseca nesto prema meni ili samo me ceka udarac...Tako da sam se stego za svaki slucaj... Ona je uzvratila poljubac...Zagrlio sam je I nastavio...Tako 6 do 9 minuta...Posle kada su se vracali ostali ucenici Ona je projurila van sobe... Pre nego sto je izasla zarumenila se i pogledala mene u oci... Posle par minuta... "Cekaj! Kako da ona zna lozinku?!" To pitanje je mene uzasavalo...Sta ako ispadne da jos neko zna...A da je ta osoba uhoda... Il jos gore...Vreme je bilo da se krene na cas Astronomije... Iako nisam nista ucio... Prozvala me je da odgovaram...U tom trenutku sam reko "Jao gotov sam!" i lupio glavom u sto...Ostali su se smejali...Cak ni oni nisu nista ucili... Al barem sam dobio P! Tako da sam bio vrlo srecan... Taj dan je bas bio nesto svetliji, bilo je malo toplije I tako da sam zamrzeo dan nekoliko minuta kasnije... Vise preporucujem tamne oblake i kisovito ili vetrovito vreme...Tako da sam izasao napolje...Otisao sam prema stadion...Razmisljavsi se da li da se prijavim Kvidic timu...

-|ElIte SquAd|^SkIll3t^ |SRB|-
(Please Comment) (KaGe)

Izvinite sto nisam odavno pisao...Nece se ponoviti...valjda...

Proslo je nekoliko dana od tog dana...Dosli su zadnji ispiti! Ne samo da nisam ucio vec nista nisam znao! Na svaki ispit sam nagadjao a na samo jedan pao...Ostali su dobri...

Sedim ja tako sam ispred skole... Na beton gledajuci prema grupu nekih ucenica... Dolazi mi Laurence... Nevidjam te nesto u skoli...Samo si van nesto... U tom trenutku sam uzdahnuo... Nemam sta unutra da trazim...Samo da zavrsim ispite i da si idem... Laurence se zabrinuo odjednom.. Sta je sad bilo?! Hajde reci! Okrenuo sam svoju glavu tako da nije mogao videti moje oci... Nista nije bilo...Sve je super! Toliko je Laur bio zapanjen zasto sam toliko tuzan da je pokusao da me razveseli pricajuci neke viceve... Ja nisam toliko slusao posto sam se zagledao u grupu ucenica i ucenika... Znas... Ja sam stariji od tebe i svih ostalih... Laurence je zacudjeno na to pogledao u mene... Ne izgledas bas da si straiji covece...Mislim izgledas kao da si moje godiste a mozda godinu dana stariji... Ja sam uzdahnuo... Mnogo sam stariji... Prekrstio sam ruke... Laurence je zacudjeno idalje tu mislio "Koliko ima godina Skillet?"... Gledao sam ja idalje u tu grupu kako se hvale da su sve zavrsile ispite...Svi su lepo zavrsili a ja? Kojem je ostalo da zavrsi ostale...Niko da pomogne nista... Sta sad da radim? Gledajuci tamo spazio sam kako Tixy juri tamo izmedju njih i prica kako je imala najbolje rezultate...Na kratko je pogledala prema meni i odmah vratila pogled prema drugaricama...Tog trenutka sam se stvarno...Tuzno osecao... Ej da ono nije ona tvoja? Totalno nisam to ocekivao...Mislim niko to nezna nikom nisam reko... Haha... Mogu samo da sanjam... Nisam njen tip... A ciji si ti pa tip? Pogledao sam ga ladnokrvno...
Niciji... Nikom se ja ne svidjam ovako...Imam previse tajne...
Pa hajde neke mi reci pa da odredimo kakav si... Ustao sam drzeci glupi papir sa mojim trenutnim ocenama... Bacio sam ga... Bolje me ne diraj trenutno! Malo sam povisio ton...Iz nervoze ali zato je svako to cuo ko je bio napolje... Cak I Tixy...On je takodje ustao... Uhvatio me za ruku da ne bi otrcao... Samo pitam covece...Nemoras takav da budes... The greatest pain that comes with love is loving someone you can't have! Odjednom mi je to izletelo! Neznam od kuda ali sam siguran da su svi culi..Neki nisu razumeli taj jezik tako...Da su me samo gledali cudno...Trgo sam ruku i poceo hodati u suprotan smer... Suze su polako pocele da mi tecu niz moje lice...Tako da sam gledao na dole... Papir onaj sto sam drzao sam bacio...Ionako mi nije trebao...

U mojoj sobi sam gledao kroz prozor...Suncav dan bez oblaka...Idalje plakaci...
Volim kisu...Tako da niko nezna koliko placem... Obrisao sam svoje suze i lego na krevet... Neznam sta da radim... Nemogu je izbaciti iz sna niti mojih masta...Cak nemogu nekad ni zaspati!Aaaa! Iznervirano bacio sam knjige koje su bile na krevetu na zemlji! Sta da radim...Bez nje?...


|NASTAVAK USKORO|

Trebao si da pazis na ponasanje pa ne bi plakao

ej irvasuu sat mu zvrljas..c c c....zile samo tako nastaviii xD

Vec je izbrisao nalog

sto je izbriso...bas je kull..x.D