HOGVORTS

Something weird is going on? Isn't that our school motto?
 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”

Ići dole 
AutorPoruka
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 22:27

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 22:31

I poglavlje

Došla sam u Hogvorts nakon što sam dobila pismo. Bila sam neopisivo srecna. Mala siva sova koja mi je donela pismo se zakucala u prozor razbivši ga. Srećom pa sam za to vreme brljala po ormanu. Imala sam na umu da odem na rodjendansku žurku. Nakon sto sam obavestila moju majku Angelinu o pismu, počela sam da se spremam za polazak. Nisam mogla da verujem da mi je sve ovo vreme krila da je profesor u istoj toj školi. Odvela me je u Dijagon aleju gde sam trebala da pokupujem stvari za školu. Snimila sam par učenika koji su sa istim razlogom posetili ovo čarobno mesto. Dečak i devojčica koje sam tom prilikom i upoznala su bili Jane C. Mayflower i Gloomy Hilton. Ostavili su veoma lep prvi utisak. Jane je izgledala veoma interesantno i kao osoba uz koju nikome ne bi bilo dosadno. Gloomy je pak bio šarmantan na svoj način. Jedini momak s kojim bi mogla da odem u kupovinu, a da se ne žali. I koliko sam mogla primetiti, devojčice su ga obožavale. Pokupovala sam šta treba i uputila se ka čuvenom peronu koji bi me trebao odvesti do zamka. Ušla sam u jednu od praznih kabina kada je jedna razdragana devojka prelepog osmeha ušla u kabinu.- Hej ti! obratila mi se. - Ja sam Lujka, a ovo je cepidlaka, drži! - bacila mi je novine u ruke.
- Nemoj da ti je neugodno, moj ćale se bavi time. - namignula mi je i izašla iz kabine. Kako je samo tako ladno ušla i obratila mi se. Ja ne bih mogla. Uzela sam novine i čitala.
Nakon uzbudljive vožnje smo najzad stigli na Hogvorts. Penjala sam se sa ostalim prvacima uz stepenice kada sam osetila kako me je niotkuda knjiga lupila po glavi. Jao. Pogledala sam gore i videla jednog duha. - Ti velika, odmakni se od tih prvaka! Sta glumiš tu? - duh me je streljao krupnim prozirnim očima. - Ali, ja jesam prvak. - rekla sam tiho, ali izgleda da me je savršeno čuo čim je odmah odgovorio. - Ja sam Ron Weasley i ja znam kako to izgleda kada se drugak preruši u prvaka. Vikao je na mene što sam sa prvacima i gadjao knjigama i priborima sve dok nismo stigli do velike sale. Tada je nestao. Ovo je bilo veoma čudno, pomislih.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 22:53

II poglavlje

Svi smo ušli u veliku salu da bi se razvrstali. Direktor Gatorix McLaggen je bio veoma ljubazan. Šešir je za mene rekao Ravenclaw. Nije mi se svidjalo u početku, htela sam da budem Griffindorac kao moja majka, ali sam shvatila da je ovo jedna veoma dobra kuća, čak malčice bolja od Griffa. Za vreme ručka upoznala sam još dve prvakinje iz Ravenclawa. To su bile Ivana i Jassica. Ćaskale smo sve dok nas, tačnije mene onaj duh Ron ponovo počeo gadjati knjigama sada govoreći kako želim da uništim mlade mozgove ovih prvaka. Ivana i Jassica su se samo smejale Ronovoj i mojoj raspravi. Došavši u boravak upoznala sam jednog dečaka iz Ravena takodje. Zvao se Steffan, koliko se sećam. Tada sam još uvek patila od udaraca koje sam pretrpela od strane jednog od Hogvortskih duhova.
Sledeći dan, rano ujutru, na vrata našeg boravka je neko pokucao. Čula sam poznat devojački glas kako doziva moje ime. - Jel tu Amy? - upitala je jednog od sinocnih decaka koje sam upoznala dok sam silazila u dnevnu sobu. Mislim da se zove Sava. - Lujka? Otkud ti ovde? - upitah. - Vreme je da ja i ti učinimo nešto crazy i nenormalno pre nego što počnemo sa prvim časovima. - samo mi je namignula i povukla me za rukav. Potrčale smo i izgubile se u još uvek mračnom hodniku.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 23:06

III poglavlje

Lujka odakle ti ovo? - sa čuđenjem sam je upitala još uvek gledajući u nov novcati automobil bez krova i po konstrukciji sam mogla zaključiti da to nije onaj koji Normalci koriste. - Idemo da se vozamoooo! - uskočila je u auto. - Ajde bre, nećeš valjda da te Ron opet povija? Pomislila sam na pobesnelog duha kome je to ime pripadalo i automatski uskočila u auto. - Kreći! - povikah i uhvatih se za sedište da ne bih ispala napolje.- Brm brmmmmm! - Lujka je konstantno imitirala zvuke auta. - Veee…zar nije zabavno? - upita me. - Jeste jeste, sve dok nas neko ne uhvati ili ne ispadnemooo….jao - Lujka je tada naglo skrenula pa sam poletela i lupila svom snagom u vrata. - Srećom pa su zaključana - likovala je zato što se setila da ih zaključa. Kako može biti tako opuštena. Daću joj medalju za opuštenost čim se spustim na zemlju. - Koji ti je ovo put da radis? - upitah. - Prvi put! I baš je suuuuuperr! - napravila je još jedan oštar zaokret oko drveta kojeg smo prošli pre par minuta.
ALO BREEEEE KRETENIIIIII STA RADITE TOOO??? - upitala je devojka iz Slytherina, sudeći po odori. Pa to je Penssi! Mahala je ka nama signalizirajući nam da siđemo - Lujka, Lujka!!! Eno je Penssi! - uspaničila sam se kada sam je prepoznala.
- Evo Amy šta si zapela, sad ćemo i nju da pokupimo. - reče naglo spuštajući se ka zemlji. - Pa nisam to htela….- ali već smo bili prizemljeni. - Ajde uskači Penss - reče Lujka. - Sa zadovoljstvom, ali pod jednim uslovom! - podigla je kažiprst. - Ja cu da vozim! - odahnula sam, jer sam smatrala da je ona obazrivija, ali sam se prevarila. Bila je još gora. - Aaaaaaa! - vrištala sam, mada više od uzbuđenja nego od straha. Njih dve su se glupirale i sada je Penssi vozila blizu zemlje. Primetila sam da polako sunce izlazi kada se začulo bum i kola su naglo zastala. Penssi i Lujka nisu više ništa govorile. Izašla sam iz kola da vidim šta se desilo kada sam ugledala dečaka iz mog boravka od jutros.
- Zgazile ste Savu! - malo se nisam onesvestila kada sam ga ugledala. Izgledao je kao da je mrtav. Lujka me je povukla nazad u kola i pobegli smo. - Alo ženske mi moramo njega voditi u bolničko krilo!!! - vikala sam. - Ma nije njemu ništa, videćeš ti njega sada kako nas…..- zastala je gledajući u retrovizor. I ja sam pogledala u isto što i ona. Imale smo šta i videti. Sava na metli, koju jedva uspeva kontrolisati, kako juri za nama i psuje što smo ga pogazile. - Jao gotove smo - povika Penssi. - Ubiću vas! - mogle smo čuti Savu kako dovikuje. Vijali smo se tako dva sata kada je došao profesor odbrane od mračnih veština, spustio nas dole i izlupao sve redom. Onda nas je poslao kod profesora čini koji je izlupao samo mene pošto ja nisam iz slytherina. I tako smo se sve tri vratile svojim boravcima u zavojima i svaka sa po paketićem leda u ruci
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 23:08

IV poglavlje

- Gde si ti na časovima juče - upitala me je Jane. - Časovi, juče? Ma slomila sa sve kosti u glavi. Vidiš kako je natekla ovde. - pokazah. - A to je tebe Ron opet mučio? Šteta što nisi bila na časovima, nisi upoznala profesore.- stisnula je oči kao da pokušava da reši neku od težih jednačina. - Uh, kad smo kod profesora, upoznala sam šibu profe iz OOMV i iz Čini. Imaju poprilično tešku ruku. - rekoh osmehujući se. - Šiba? Cek…- htela je još nešto reći, ali ju je prekinula profesorica Herbologije. Ceo čas smo pisali. Dok smo se vraćali imala sam prilike da još po koji put dobijem knjigom po glavi. Uverio se da sam prvak pa mu je sadašnji razlog bio da me lupa zato što smatra da sam iz Kine zbog prezimena. I tako svaki dan. Svima kaže dobar dan ili dobro veče, a ja dobijem knjigu u glavu, čisto onako radi reda.- Srećom pa imam tvrdu glavu - rekoh jedno veče Lujki. - Mislim da bi svako normalno dete do sada ležalo u bolničkom krilu. - zevala sam. - Amy izgledaš kao da si pijana- reče. - Mislim da je to sledeće sto ćemo i uraditi. - bacila je novi broj cepidlake u stranu i uputila se ka svojoj torbi i iz nje izvadila dva jelen piva. - Moj otac ima u rezervi pa sam mu munula koje - namignula je i pružila mi jedno. - Mi ćemo sada da i pijemo? Lujka ti nisi normalna. - počela sam da odmahujem glavom. - E Amy, dovoljno je da se setiš mog imena i sve ćeš shvatiti. - reče i otvori flaše.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 23:12

V poglavlje

Već neko vreme nisam videla Petra, mog brata. Ne mogu da verujem da je toliko stariji od mene da mi može biti i profesor. On je bio taj koji je nekako nagovorio Rona da me ne gadja knjigama više. Napokon. Ovaj dan je počeo veoma lepo, ali se nije tako lepo i završio. Svi smo bili kao i uvek, srećni, razdragani. Dečaci su kao i uvek dobacivali devojkama, zezali ih. Ponekad bi i izbila tuča koja se uvek lepo i završi. Devojčice su tračarale, pisale po sveskama u koga su zaljubljene. Profesori su bili nešto više naklonjeni prema nama nego inače. I oni su se takođe šalili i veselili. Sve je bilo super do trenutka kada se u školi proširila vest o smrti našeg direktora. - Direktor je mrtav! - vikali su hodnicima. Ja sam ostala skamenjena u mestu. Da li je to onaj čovek, drug moje majke koja me je sa njim i upoznala? Da li je to onaj čovek koji me je spašavao od svih mojih nestašluka i umanjivao moje kazne? Jedina odrasla osoba, osim moje majke, sa kojom sam mogla da pričam kao sa drugom. Nisam mogla verovati. - Gatorix je mrtav! UBIJEN JE! - vristala je devojčica do mene. - Umukni! - proderala sam se na nju i ošamarila je. - Kako možeš reći tako nešto? On nije mrtav! Nije ga niko ubio! - vrištala sam i plakala. Htela sam još da je i prebijem, ali me je Jane zaustavila. - Kako možeš verovati u to? - upitala sam neznanu devojku još jednom pre nego što nas je gužva razdvojila. Bolela me je glava i vrtelo mi se. Suviše ljudi ima, isuviše je glasno i zagušljivo, ne, ne, neću se onesvestiti....
Probudila sam se u bolničkom krilu sa Lujkom kako sedi pored mene i zvizduće meni dobro poznatu pesmu prelistavajući cepidlaku. - Hej! - pozdravila me je. - Cao Lujka. Ne mogu da verujem da su me smestili ovde samo zato sto sam se na trenutak onesvestila. - negodovala sam.- Od četvrte godine imam problema sa zagušljivim prostorijama. - već sam se presvlačila i izlazila iz bolničkog krila. - Amy, ti si već neka dva sata u nesvesti - reče. - Ma kao da je to sada i bitno - mahnula sam joj, otvorila vrata i uputila se ka mom boravku. Tamo su izgleda svi znali za moju nezgodu pa su me konstantno ispitivali da li sam dobro. - Dobro sam ljudi, izvinite me. - progurala sam se i otišla u žensku spavaonicu. Legla na krevet i cmizdrila još neko vreme dok nisam utonula u san.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Maj 19 2010, 23:14

VI poglavlje

Nakon smrti direktora naravno, došao je novi. Zvao se David Vektor. Nisam ga volela, jer sam smatrala da niko ne može zameniti Gatorixa. Nikoga drugog nisam mogla videti na tom mestu. Od tog dogadjaja češće sam lutala sama po zamku. Zalazila tamo gde do sada nikada nisam. Sedela po ćoškovima. Više volela da budem sama nego da sam u društvu. Par puta me je Lujka posećivala davajući mi cepidlaku, na koju sam se navukla zbog nje. Htela sam da otkrijem ko je kriv za njegovu smrt. - Mislim da bi trebala da završim sa ovim samovanjem, nikome se to i ne svidja- rekoh za sebe i krenuh ka velikoj sali kada sam naletela na jednog momka. -Pazi kuda ideš- rekao je oštro iako se na njegovom licu nazirao tračak osmeha. Bio je prelep. Nisam se obazirala toliko na knjige koje su bile rasute svuda po podu, niti mi je bilo toliko bitno sto cu verovatno morati uzeti nove, jer su ove već bile izgažene od strane drugih učenika. Gledala sam samo u njega kako užurbanim korakom odlazi prema Slytherinskom boravku. - AMY!!! - povika zenski glas. Pogledah ka glasu koji me je dozivao i videh Jassicu i Ivanu kako mi mašu.- Planiraš li ti da mi odemo na čas Istorije magije ili ne? - upita me Ivana. - Naravno. - rekoh i počeh sakupljati knjge u čemu su mi i njih dve pomogle, još uvek bacajući pogled tamo gde je isčezao.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Pet Maj 21 2010, 09:47

VII poglavlje

Nicholas Lestrange! Dolazi ovamo! - Lujka je dozivala jednog od momaka iz njene kuće. Momak po imenu Nicholas se okrenuo i krenuo ka meni i Lujki. Bio je visok kao i onaj momak kojeg sam spazila prošlo veče. - Ovo je Nick - reče Lujka meni. - Cao - reče Nicholas - već mi znaš ime. Kako se ti zoveš? - upita me. - Ja sam Amy, Amy Lee.
- osmehnula sam se već sada novom prijatelju. Nešto često stičem prijatelje iz Slytherina. - Ovaj, ja moram da idem. Znate već, časovi i to...- okretao se okolo. - Da, da...- reče Lujka. - Idemo i mi - reče ona i povuče me za sobom. Okrenula sam se da vidim gde je Nick otišao kada sam ga opet ugledala. Taj misteriozni momak koji me malo nije srušio prošlo veče. Ludovali su i gađali se knjigama i sveskama. - Hmm, draga da li ti to odmeravaš Salazara? - trgnula sam se na pitanje koje mi je postavila Lujka. - Ja? Ma čini ti se. Kažeš da se zove Salazar? - i dalje sam ih posmatrala. - Da. To ti je Salazar Lestrange. Nickov brat. Ajde sada da idemo na čas, dečaci posle. Mrštila sam se, ali sam krenula za njom. Po završetku časa sam otišla u boravak i posvetila se istraživanju direktorove iznenadne smrti. Nakon sto je poginuo, niko ništa nije preduzeo. Razmišljala sam o tome gledajući u praznu svesku.
Amy! Amyyyyyy!!! - Jane je pokušavala da me dozove dok sam ja švrljala po svesci. - Amy Lee! - proderala se Jane. - Mmm, šta kog? - iskočila sam iz fotelje. Koliko sam se udubila u razmisljanje, potpuno sam zaboravila da sam u boravku. - Amy obećala si da ćemo se prošetati večeras. - snuždeno mi se obratila Jane. - Evo odmah. - rekoh okrenuvši se da od nje sakrijem svesku. - A šta ti je to na svesci? - upitala je podignuvši obrve. - Ništ...- nisam ni uspela reći, a ona mi je otela svesku i pročitala naglas ono što sam već nekih petnaestak minuta švrljala. - ''Amy Lestrange''? Ček, zar se tako ne preziva moj momak? - sada me je već gledala sumnjivo. - Nije to što mislis, objasniću ti usput. Rekla si da hoćeš da se šetaš?
Ispričala sam Jane sve o misterioznom momku i današnjem upoznavanju sa Nicholasom. - On je Nicholasov brat? - začuđeno me je upitala Jane. - Bar mi je Lujka tako rekla- smešila sam se. - I jeste li se upoznali? - Nismo.- gledala sam u pod dok sam govorila.
- Amy ne glupiraj se, nisam navikla na tebe tako stidljivu. Možeš da nerviraš Rona i upadaš u nevolje, a ne možeš da priđeš jednom momku? - ćušnula me je jednom i namignula. Ja sam se samo osmehnula pre nego što smo nastavile našu šetnju.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Uto Maj 25 2010, 15:58

VIII poglavlje

Jane je imala pravo. Šta se to dešava sa mnom? Mora da je to još uvek posledica onoga što se desilo. Nisam ni na sahranu htela otići. Nekoliko nedelja od tog dogadjaja kojeg vise ne mogu ni da pomenem je njegova žena, a naša profesorica Teja McLaggen prestala sa predavanjima tako da smo imali nešto manje obaveza nego inače. Nisam volela kvidič niti metle. Na mom prvom času sam pobegla, sakrila se u ormarčić i bila tamo sve dok profesorica nije došla po mene. Bila je uporna u tome da me natera da letim, jer je cela moja familija bila poznata po dobrim letačima. Ja jednostavno nisam mogla ni da zamislim da je uzmem u ruke, a kamoli da sednem na nju. Lujka, Jane, Steff, Gloomy, Jassica, Ivana i ostali su me gledali ko da sam pala sa Marsa. Svi su znali za onu vožnju automobilom koje se nisam plašila i koja je definitivno bila opasnija od jednog sedanja na metlu. Ni Jane nije bila najbolje raspoložena. Čula sam da je raskinula sa Nikom, a izgledali su tako srećno.
A i taj čas je prošao. Jane, Gloomy, Steff i ja smo izašli u dvorište. Gloomy je ispitivao Jane šta će obući na žurci u velikoj sali koja će se održati za mesec dana. Steff je zagrlio Jane, izgledalo je kao nešto više od prijateljskog zagrljaja. Dok su se oni dogovarali šta će oblačiti i ko će s kim izaći, ja sam sela na klupu nedaleko od njih i izvadila knjigu iz preobražavanja iz torbe, da ponovim šta smo juče radili. Čula sam par tupih udaraca pa onda smeh. Izgleda da su dečaci iz Slytherina opet nemirni. Začikavali su Griffindorce, a i jedni druge međusobno. Videla sam Nicka kako je ćušnuo jednog druga do sebe u trenutku kada sam podigla pogled ka njima. I to ne bilo kog druga nego Salazara Lestrangea. Onog momka kojeg sam prvi put srela tu u holu. Čim ga je Nik obavestio o tome kako sam im na trenutak posvetila pažnju on se okrenuo ka meni. Gledao me je na čudan način. Bio je neverovatno ozbiljan. Njegovi drugovi su ludovali, razbacivali se, otimali knjige Griffindorcima pa ih bacali u obližnje kante i smejali se. Ponekad bi ga i gurnuli na šta on ne bi obraćao pažnju. Nisam mogla da izdržim pa sam oborila pogled. Bilo je par neverovatno smešnih situacija kojima ni ja čak nisam mogla odoleti, a da se ne nasmejem, ali on je i dalje sedeo tamo, mrtav ozbiljan osmatrajući svaki moj pokret. Čim su njegovi drugovi primetili taj nemi kontakt između nas, počeli su da zvižde, da mi dobacuju zbog čega sam naglo ustala i uputila se ka velikoj sali. Isuviše sam i dalje bila fokusirana na to dobacivanje tako da nisam primetila da sam se opet sudarila sa nekim. Ispale su mi ponovo sve knjige kao i prošli put s tim što sam ovoga puta i ja pala dole zajedno sa njima od iznenađenja. Sudarila sam se sa Salazarom Lestrangeom i to po drugi put. On je i dalje bio ozbiljan, dok su se njegovi drugovi, koji su pratili svaku scenu, cepali i kidali od smeha. Izgledalo mi je kao nameštaljka. Brzo sam ustala, jer nisam htela nikakvu pomoć. Sagela sam se da pokupim knjige kada je napokon progovorio. - Izgleda da su tvoje drugarice isuviše zauzete da bi ti pomogle ovaj put - počeo je da sakuplja knjige zajedno sa mnom. Kada sam sakupila ono što sam mogla, ustala sam i uzela one knjige iz njegove ruke. - Hvala- rekoh tiho i otrčah što brže odatle.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Pon Maj 31 2010, 09:11

IX poglavlje

Gde si ti pobegla danas? - upitala me je Jane. - Pa da nisi bila zauzeta vatanjem i razmenjivanjem zagrljaja i poljubaca sa Steffanom, primetila bi. Ma šalim se. - nasmešila sam se i oborila pogled signalizirajući da ne želim da nastavim razgovor. - Pričaj- reče Jane kao da je već i znala o čemu se radi. - Ništa se nije desilo. Ispale su mi knjige i isprljale se tako da više nisam mogla učiti iz njih pa sam se vratila u boravak da pozajmim Jassine. - Tebi nešto često ispadaju te knjige. Zašto kog đavola uvek i nosiš sve? Zar nisi mogla samo poneti knjigu iz Preobražavanja? - gledala me je kao da zna da lažem. - Ne znam. Zaboravila sam da izvadim. - znala sam da je ovo jedan veoma glup odgovor. - Amy, jel te to opet Salazar i njegova družina začikavaju? - smešila se. - Ma ne, kažem ti, a sad moram da idem do Lujke. Znaš ti nju. Ne voli kada kasnim. - izmigoljila sam se iz njenog rvačkog nasrtaja da sazna šta se desilo i uputila ka izlazu.
Na putu do mesta gde smo se Lujka i ja trebale naći zaustavila me je Ivana. - Pozdravio te Salazar - reče i otrča kao da joj je bilo neprijatno što je to rekla. Smejala sam se do trenutka kada sam videla Lujku. - Djes’ Amy! Ajde moramo da požurimo. - povukla me za ruku. - A gde idemo? - upitah. - Do Haflpafskog boravka. Samo ćuti. - reče i potrča ka boravku. Sledila sam je.

- Lujka! Šta mi radimo ispred Slytherinskog boravka? Zar nisi rekla...- prekinula me je - Nisam ja ništa rekla i dobro znaš zašto smo ovde. Ne gubi se Amy i ne izigravaj stidljivo dete. - mrštila se ka meni. - Dobro, dobro. Jel on tu? - upitah. - E tako je već bolje. Jeste, tu je. - klimnula je glavom i ušle smo u boravak. Na moju nesreću boravak je bio pun. Tu su bili svi njegovi drugovi i drugarice. Pokušala sam da ih zanemarim. Videla sam ga kako ćaska sa Nikom. Krenula sam ka njemu i baš kada me je spazio bacila sam se i poljubila ga. Kada sam se odmakla napravio je zbunjenu facu pa sam ga opet poljubila. Opet sam se odmakla, ali on je hteo nešto da kaže pa sam ga ućutkala još jednim poljubcem. - Dobro, bez prigovora. Htela si nešto?- pitao me je i odmakao me od sebe. - Želiš li da budemo zajedno? - gledala sam kako će reagovati. - Da - nasmejao se i ovoga puta on mene poljubio, nešto snažnije nego što sam ja njega. Slytherinski dečaci i devojčice su bili nepodnošljivo glasni u toku celog ovog trenutka koji je trajao manje od minute. Odmakla sam se, nasmejala i uputila ka izlazu iz boravka. - Ovo je bilo lako - rekoh Lujki. - Znaš, ’’Amy Lestrange’’ ne zvuči uopšte loše. - smejala se.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Uto Avg 10 2010, 01:26

U ludog li dnevnika....ima vise od mesec dana kako nisam nista pisala. Doslo je do mnogih izmena za to vreme, tako da se price u neku ruku mozda nece poklapati. To je bio dnevnik tinejdzerke Amy, a sada je vreme za ozbiljan....se.....nastavak.xD

Godine su prosle. Svasta se izdesavalo. Salazar i ja smo nasu tinejdzersku ljubav oznacili brakom i decom kojih sada imamo ukupno cetvoro. Visnja, Marko, Milos i Lunja. Po zavrsetku skole, oboje smo se zaposlili u Hogvortsu kao profesori. Skola vise nije bila ista. Ucenika je bilo sve manje, a obaveza sve vise. Mesto direktora se konstantno menjalo sto je dovodilo do cestog renoviranja zamka i okoline. Profesori su bili mrzovoljniji i retko su pricali medjusobno. Jedina dobra stvar koje se secam iz tog vremena jeste da smo se Salazar i ja neizmerno voleli. Bilo je mnogo uspona i padova i bez obzira na sve to uvek drzali smo se zajedno. Jedno vece sam se vracala sa mojom koleginicom Penssi iz zbornice. Pricale smo o jednoj ucenici, hvalivsi je. – Da, ona stvarno ima potencijala. Rekla sam. – Naravno kad je iz porodice Mclaggen. Svaki njihov clan je neverovatno talentovan. Penssi se smesila povremeno bacajuci pogled na ucenike koji su prolazili. To vece sam dosla ranije do svoje kuce. Pregledala sve domace i uputila se ka krevetu. Pre nego sto sam htela da legnem primetila sam pismo naslovljeno na mene. Pomalo uznemirena uzela sam da ga procitam.

Draga Amy, izvini stvarno sto te na ovaj nacin obavestavam o mojoj odsutnosti. Iz ministarstva su mi javili da su primetili neke sumnjive kretnje, a i sama znas da to znaci da neko mora da izvidi situaciju. Veruju da su napokon na tragu tom ozloglasenom coveku. Ne bih ti smeo nista otkrivati, prvobitno radi tvoje bezbednosti. Vraticu se za nedelju dana. Pozdravi decu.
Salazar


Od kad je Salazar postao auror sve sam ga redje vidjala kod kuce. Govorili su da je jedan od najboljih pa su ga cesto i zbog toga angazovali. Uzela sam parce hartije da mu odgovorim pre nego sto sam cula vrisak. Cuo se iz decije sobe. Potrcala sam ka spratu ostavivsi sve. Lunja je sedela u kredencu placuci, a Visnje nije bilo. Brzo sam je uzela u ruke. – Sve je u redu, sve je u redu. Pokusala sam da je umirim. Osvrtala sam se okolo, ali nisam nasla nikakav trag koji bi ukazao na to da je neko bio ovde. Ne ispustajuci Lunju, otisla sam da obidjem ostalu decu. Verovala sam da je Visnja otisla kod Marka. Imala je obicaj da se svako vece isprica s njim pre spavanja. Usla sam u Markovu i Milosevu sobu, ali oni su uveliko spavali dok Visnje ni tamo nije bilo. Gledala sam u Lunju da li se smirila da mogu da udjem i ususkam ih, a da ih ona ne probudi. Bila je prestrasena, ali nije govorila. Njene krupne oci su mi sve objasnile. Neko je usao u njenu sobu u vreme kad je Visnja bila tamo i oteo ju je. Nisam bila sigurna koliko bi me ona razumela, ipak je imala samo dve godine, ali sam joj rekla da ne mrda odavde dok sam je ususkavala u krevet kod Milosa. Izasla sam brzim korakom iz sobe i na nju bacila par zastitnih cini. Okrenula sam se taman da spazim tamnu visoku figuru coveka koji je stajao ispred mene preprecivsi mi put. Nisam imala mnogo vremena za razmisljanje sto je ocito i on shvatio. Sekund kasnije sam se nalazila na podu. Bilo mi je mutno pred ocima. Bolelo me je, ali sam bila sigurna da nisam mnogo povredjena. Cula sam samo njegove korake koji su vodili do obliznjeg otvorenog prozora kada sam izgubila svest.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Uto Avg 10 2010, 02:50

Probudilo me je takticno lupanje. Neko kuca na vrata. – Amy! Amy! Cula sam glas moje komsinice kako me doziva. Pogledala sam na moj sat na ruci koji je pokazivao 5:13 izjutra. –Amy??? – komisinica je sada vec uveliko histericno lupala na vrata. Ustala sam sa poda sva ugruvana i otrcala do vrata. – Amy?! – ovoga puta je zgrozeno uzviknula moje ime videvsi povrede koje su me u tom trenutku krasile. Shvativsi to, okrenula sam se od nje i otrcala do Markove i Miloseve sobe. Milos, Marko i Lunja su i dalje spavali. – Amy sta se desava? Cula sam buku sinoc. Dolazila je iz tvoje kuce. Mislila sam da je u pitanju tvoje histericno kuvanje, ali kad sam shvatila da danas nisi otisla po namirnice u pet kao i svako jutro, zabrinula sam se. Gledala me je onako rascupanu kako cas gledam u nju, cas u sobu ka deci, pa opet u nju. – Nema Visnje! Proderala sam se odjednom poceci da pregledavam celu kucu. Komsinica je samo trcala za mnom pokusavajuci da me umiri. Nakon dva – tri kruga oko kuce sam se srucila na pod od muke i zaplakala. – Nema je! Nigde je nema! Ne mogu da je nadjem Bella! Ona ima tek 12 godina, gde je mogla otici?! Trzala sam se od jecaja i srdzbe prema onom coveku kojeg sam sinoc videla. Bella me je samo potapsala po ramenu i podigla na noge. – Sigurna sam da je na igralistu ili negde u blizini. Sto si toliko paranoicna? Nasmejala se malo. – Ajmo zajedno da je pronadjemo. Hoces li? Nisam mogla da verujem u ono sto mi je govorila. Dobro znam sta sam videla. Otrgnula sam se od nje i posla ka kuci. Prvo sto cu uraditi jeste da se postaram da obavestim Salazara o ovome. Sta ako sam u pravu? Onda ne bih trebala ostavljati ostalu decu samu i tragati za Visnjom negde okolo. Jos jednom sam proverila decu pre nego sto sam se uputila ka sobi da napisem to pismo.

Salazare, ne znam tacno sta se ovde desava. Necu da te zabrinjavam, ali mislim da mi je u obavezi da te obavestim da je Visnja nestala. Ne mogu nigde da je nadjem. Komsinica misli da je na igralistu. Oticu da proverim. Jos da te obavestim da mi je neko sinoc bio u kuci. Nemoj misliti da sam luda. Ne srljaj nigde i ne pomisljaj da se vracas ovamo. Ovo je moja krivica, ispravicu to.
Amy


Zavrsivsi pismo, dala sam ga mojoj smedjoj sovi koju retko kad koristim. Nece biti mnogo upecatljiva tako da je savrsena za ovo. Deca i ja smo uprkos skolskoj godini, ovu vecer proveli kod kuce zbog Milosevog rodjendana. Sve je bilo super. Zasto se to moralo desiti? Da su mi deca ostala na Hogvortsu verovatno se nista od ovoga ne bi desilo i sve bi bilo sasvim u redu. Krivila sam sebe zbog ovoga. Nakon sto sam poslala pismo Salazaru, poslala sam jos dva slicna pisma. Jedno sam poslala Lauren, mojoj majci, a drugo sam poslala Pipiloti, upravnici Hogvortsa. Nakon sat i po vremena neko je pokucao na vrata. Otvorila sam i ugledala Salazara. – Ljubavi jesi li dobro? Upitao je pregledajuci me. – Jesam, pusti sad mene. Nisam mnogo bila iznenadjena njegovim dolaskom, znala sam da ce doci bez obzira na moje upozorenje. Zaista ga dugo nisam videla. Zagrlili smo se nakon cega smo se uputili ka dnevnoj sobi gde sam mu sve do najmanjih detalja ispricala. – I gde je sada komsinica Bella? Upitao me je posle kratke pauze u razgovoru. – Morala je da ode. Imala je posla. Odgovorila sam neprimetivsi minimalnu promenu u njegovom drzanju. Ostao je samo da prespava, a sutradan je opet otisao.

Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Avg 11 2010, 14:13

Dugo smo tragali za njom. Marka sam poslala nazad na Hogvorts, a drugo dvoje moje dece su nocili kod moje majke. Mislila sam da je tako najbolje. Salazar mi je konstatno slao pisma. Neka od njih bi bila prepuna brige i obecanja, dok su druga bila hladna najcesce iste sadrzine:

Nismo je nasli. Sef aurora je naredio svima da obustave svoje portage i fokusiraju se na nju, ali bez uspeha. Bices obavestena u slucaju njene pojave.
Salazar


Bila sam u ocajanju. Zasto bas tada i zasto bas nju? Sto mene nisu odveli? Sta im je ona zgresila? Pa ona je ipak dete. Ta i slicna pitanja su mi se konstantno vrtela po glavi. Brinula sam se zbog nje sve dok se ta briga jednog dana nije pretvorila u patnju i neopisivu bol. Tog dana sam dobila jedno pismo sa jednom poznatom oznakom. Znala sam da nesto nije u redu cim mi sef aurora licno salje pismo.

Gospodjo Lestrange, nedavno smo dobili obavestenje da je vasa cerka pronadjena. Na vasu kao i na nasu zalost devojka je preminula tog istog dana. Uzrok smrti nam je nepoznat. Na devojci nije koriscena nijedna cin, a nije ni fizicki povredjena. Obavesticemo vas ako ista vise saznamo. Moje iskreno saucesce gdja. Lestrange.

Sef aurora
Mark McLaggen


Tih dana mi niko nije dolazio u posetu niti sam zelela ikoga da vidim. Obavestila sam upravu Hogvortsa da cu uzeti par dana odmora sto su mi odmah i odobrili. Od Salazara vise nisam ni pisma dobijala. Kako li je njemu? Gde li je on u ovakvim trenucima? Zalila sam za Visnjom. Proklinjala tu noc, a posebno tog coveka u crnom. Imala sam utisak da je on iza svega ovoga. Tada sam i po prvi put posetila bar od kad sam se udala. Otisla sam do “Blues bar”, jedan od poznatih barova u Hogsmidu. Usavsi unutra, setila sam se svih onih dana provedenih na ovom mestu. – Ovde kao da vreme stoji. Nista se zivo nije izmenilo. Dobacila sam konobaru koji mi je samo namignuo i ponudio mesto za sankom. – Zar se i u ovo vreme dolazi ovde? Upitao me je jedan veoma poznat glas. To je bila Lujka. – Lujka, sto mi je drago sto vidim. Okrenula sam se ka njoj i zagrlila je. – Pa ja sam ovde i dan i noc. Znas ti mene. Ajde da te ja castim jednom kao u stara dobra vremena. Osmehnula se i cusnula me jednom pod rebra. Ja sam pokusala da se osmehnem. Pitam se kako sam izgledala, jer je Lujka pocela nekontrolisano da se kikoce. – Lujka zagrcnuces se. Otela sam joj casu iz ruke. – Nista mi ne pricas kako ti je. Kako zivot? Zar je tvoj jedini provod ovde? Pogledala sam zabrinuto u njeno nasmejano lice. – Amy a’de molim te prestani sa tim tvojim grimasama uplasices coveka! Dosla si ovde da popijes koju verujem, da zaboravis ovo sto ti se desava, zar ne? Onda uzmi tu prokletu casu i pij. Okrenula se i na ex popila ono malo vodke sto je ostalo u casi. Ja svoju casu nisam ni pogledala. Gledala sam samo u Lujku. Njen zivot i nije nesto ispunjen, ali zato ona nije prozivela onaj bol kroz koji ja prolazim. Taman kad sam htela da popijem ono sto su mi sipali, na vrata je usla jos jedna meni veoma poznata osoba. – Amy da si ostavila taj……otrov! Uzas! Zar si se to ti ponovo vratila alkoholu? Vikala je na mene iz sve snage. – Nemam reci za tebe! Svi smo zabrinuti! …O cao Lujka – osmehnula joj se – drago mi je sto te vidim. Uglavnom, Amy polazi za mnom. – Jane ja ne razumem. Sta se to toliko strasno desilo. Znas da ni sama nisam vise raspolozena ni za kakve gluposti. Otela sam joj se iz stiska i postegnula opet za casom. Jane me je udarila po ruci. – Milos se razboleo. Zar to nije dovoljan razlog da istog trenutka podjes sa mnom? Upitala me je polako. – Pa sto mi nisi odmah rekla! Sada sam ja bila ta koja je vikala. – Kako ste to mogli da dozvolite? Zar ne smem ni trenutak da ga pustim iz vida, a da mu se nest one desi. Jane je samo prevrnula ocima i nasmesila se. Ja sam nesto progundjala, mahnula Lujki i uputila se ka vratima. Milos je jos uvek bio kod moje majke. Kada sam stigla prvo sam morala da prodjem kroz dugotrajno pozdravljanje. Lauren me nije ispustala iz stiska vise od pet minuta. Bila je zabrinuta za mene, kao i Jane do skoro u baru. – Mama, ajde sad ostavi se toga potrebna sam Milosu. Kako je Lunja? – upitala sam je. – Ne brini za nju. Ona je jaka devojcica. Milos nije hteo da slusa. Znas da on ispunjava samo tvoja naredjenja. Zakikotala se i povela me na sprat. Dok smo se pentrale pored nas je prosao moj brat Petar. – Amy! Tako mi je zao. Zagrlio me je na cas. – Izvinite zene, ali ja sam zauzet covek. Duznost zove! – rece i otrca ka vratima noseci onu svoju poznatu aktovku.

Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Avg 11 2010, 14:46

Milos je imao samo temperaturu i neobjasnjive otiske po telu. Vidarka Marija McLaggen nam je rekla da ce za par dana biti kao nov. Nisam sumnjala u to. Sada kada sam ja tu verujem da ce se oporaviti. Oni su bili srecni. Nisam mogla na njima dvoma ocitati tugu za izgubljenom sestrom. Razumela sam to. Ipak su oni deca i treba da budu srecni i spokojni. Za razliku od njih dvoje, Marko, sa kojim je Visnja provodila najvise vremena, je bio utucen, ali se ta njegova bol nije primetila u njegovim domacim zadacima. Jos uvek je bio perfektan ucenik. Zaista, oboje su to nasledili od oca. To vece sam legla veoma iscrpljena. Mislila sam na sebe i Salazara i nas zajednicki zivot. Nisam cula nista od njega vec neka tri meseca. Nedostaje mi. Isplakala sam se malo, a potom i zaspala, sanjajuci najgori moguci san.
Ta cela nedelja je za mene bila veoma potresna. Ne znam odakle i kako je samo najednom naisla ta tuga. Tuga za izgubljenom cerkom, tuga za dugo nevidjenim muzem, zabrinutost za bolesnog sina kao i za drugaricu koja se jos uvek nije skrasila. Bila sam tuzna i zbog Jane i njenog momka sto nisu uspeli da odrze ravnotezu. Svakog jutra i veceri isplakala bih se, na sta sam kasnije i navikla. To mi je postala kao svakodnevna potreba. Plakanje. Niko me vise nije mogao podneti.
Da bih malo izmenila okruzenje, jedne veceri sam otisla do porodicnih prijatelja, Gatorixa i Teje McLaggen. Cula sam da je Teja ponovo zatrudnela pa sam otisla da im cestitam i odnesem poklon. – Amy draga. – pozdravila me je Teja na ulazu. – Lepo je videti te – podgurljivo se nasmejao Gatorix. – Dodji, sedi i popricaj malo sa nama. Kako su tvoji, kako je Milos? – Milos je sasvim u redu – rekoh – samo sto to ne mogu reci i za sebe. Malo sam se pogubila u poslednje vreme. – A kako neces kada te je sve ovo zadesilo. Pogledala me je brizno. – Ja sam ovde trenutno najmanje vazna. Pa sta mi to imamo ovde Teja? – nasmejala sam se – Je l’ musko ili zensko? – Pa ne znamo jos, tacnije zelimo da bude iznenadjenje. Pogledala je u Gatorixa sada drzeci ga za ruku. Gatorix se namerno nakasljao. – A kako je moj stari prijatelj Salazar? – upita. – To je jos jedno veliko pitanje Gato. Nisam se cula sa njim vec duze vreme. – uzdahnula sam oborivsi pogled. – Ni pismo, nista? – upita Teja. – Ne, ma nije ni vazno. Poslace kada bude mogao. Verujem da je zauzet. – pogled mi je i dalje bio oboren. Teja i Gatorix su izmenili znacajne poglede. – Zelis li kolaca? – upita me Teja nakon kratke pauze. – Ne, hvala na pitanju. Dosla sam samo da vam cestitam i donesem poklon. I onako sam u zurbi. Pozdravila sam se sa njima i vratila kuci. To vece sam se isplakala najvise do sada.

Salazare, odgovori mi molim te. Ne mogu vise ovako. Nista nisam cula od tebe vec mesecima. Ostavi se te proklete potrage i dodji kuci. Salazare preklinjem te.

Amy

Ubedila sam se napokon da mu napisem to jedno malecno pismo. Nisam imala mnogo nade u to da ce me poslusati. Kao da je mene on ikada i slusao. Vrzmala sam se po kuci cisteci za decom kada sam cula lom porculana u kuhinji. Otrcala sam da vidim u cemu je stvar. Videla sam polupane soljice za caj koje sam dobila kao poklon za vencanje od majke. – O ne! Moje soljice! – sagela sam se da ih pokupim, tacnije reci, pokupim ono sto je ostalo od njih. Slozivsi sve to i iskoristivsi cin reparo sudarila sam se sa nekim.
- Izvini stvarno, nisam mislio da se prebacim u kuhinju. Nesto mi ne ide u poslednje vreme ovo prebacivanje. – rekao je. – Salazare?! – upitah pre nego sto pogledah da se uverim da je to on. Jeste, to je bio on. Da se nije nasmejao ne bih ga porepoznala. Bio je sav prljav, razbarusene kose i mestimicno poderane odece. – St..sta ti se desilo? – promucala sam. Bila sam isuvise ushicena tako da sam nehajno opet srusila one soljice. Zagrlila sam ga ne obracajuci na ponovan zvuk loma porculana. – Amy da li si ti uopste spavala u protekla 24 sata? Izgledas ko da si se sad posteno isplakala. – nasmejao se mojoj reakciji. – Nije vazno, nije vazno…- ponavljala sam – najvaznije je da si ti sada ovde. Zagrila sam ga jos jace, kao da se sprema da me odmah napusti.

Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Avg 11 2010, 14:49

Bio je sa mnom i decom jos neka tri dana kada je ponovo otisao. Ovoga puta mi je bilo teze da ga pustim. Sada sam osecala jos vecu prazninu nego pre. Nije dolazio narednih sest meseci. Nije slao poruke. Nista. Odjednom se pojavio za Novu godinu donesevsi poklone deci. Ignorisala sam ga. Mnogo sam proplakala. Kako moze biti takav. Pokusala sam da ga razumem. Ima veoma tezak posao, posao koji trazi njegovu prisutnost u svakom trenutku. Ipak nisam mogla. Bio je iznenadjen mojom reakcijom, ali je cutao. Sutradan sam odlucila da mu napismeno kazem sta odvec planiram.

Salazare, mnogo smo toga prosli zajedno, ali ja vise ne mogu. Ne mogu vise da te cekam. Ne zelim. Trazicu razvod od tebe. Izvini.

Amy


Najkrace pismo i najbolnije koje sam do sada napisala. Ostavila sam pismo na nocni stolcic pored kreveta, uzela decu i otisla kod majke. Mislila sam da sam ispravno uradila. Osecala sam se sada slobodnije i nekako bolje. Salazar se nije javljao, a bila sam sigurna da je vec uveliko procitao pismo.
Dosavsi kod majke suocila sam se sa mnogobrojnim pitanjima kojim su me deca obasipala. Zasto moramo biti ovde? Gde je tata? Zasto baka place? Na ta i mnoga druga pitanja izbegavala sam odgovoriti. Za Salazara sam im najcesce govorila da je na putu. Trebalo je nas razvod i legalizovati zbog cega sam jedno jutro, na moju zalost, posetila to cuveno ministarstvno magije. Nisam volela da idem tamo. Sama pomisao na to me je odbijala. Odmah na ulazu sam srela mog starog skolskog druga Steffana Ravenclawa. – Steffane! Sto mi je drago sto te vidim. – zagrila sam ga onako pretrpanog papirima. – E ….izvi…ni…ovde je uvek guzva kao sto vidis. – nasmejao se gestirajuci mi da prva stupim u prostoriju. – Verovatno znas zasto sam ovde – zapoceh razgovor – i zelela bih da zavrsim s tim pre…- Pre nego sto se predomislis? – nastavio je umesto mene. Samo sam ga pogledala nehajno na trenutak. – Mozemo li to da nastavimo u tvojoj kancelariji? – upitah. – A, to ne. Zavrsio sam sto se tice toga. Sad je Jessica zaduzena za to. – namignuo mi je i pokazao put pre nego sto je iscezao tegleci ona dokumenta. Pokucala sam na vrata maticara Jessice McLaggen – Fudge. – Udjite – cuo se pomalo promukli glas. Kancelarija je bila jedna od najosvetljenijih prostorija. Jedan deo zida je bio sav u staklu, dok su ostale zidne strane bile popunjene mnogim slikama, diplomama i zaslugama. – Jessica, drugarice moja! – zagrlile smo se i poljubile tri puta ko neke babe sa vasara. Bila je malo promukla, prehladila se. Ispricale smo se i iskikotale sve do trenutka kada je trebalo da predjemo na stvar. Pogledala me je pogledom punim razumevanja. – Amy, ja ipak mislim da si prenaglo odlucila, ipak je….- Ja bas naprotiv mislim da sam to odavno trebala uraditi – prekinula sam je – isuvise sam patila za svoje dobro. Ne videvsi u meni ni trunku kolebanja uzela je potrebne papire. – Usavrsili smo sve ovo tako da su za razvod potrebni samo potpisi. – jedva da je zavrsila, automatski sam uzela pero i potpisala se. – Izvini Jess, ali meni ovo malcice tesko pada, tako da bih morala odmah otici ako ti ne smeta. Obecaj mi da ces me posetiti. – pogledala sam je pre nego sto cu otici. – Naravno Amy. Okrenula sam se i izasla iz kancelarije uputivsi se ka svojoj majci.

Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sre Avg 11 2010, 15:26

Tih dana sam bila utucena, ali nisam plakala. Napokon je gotovo. Nadam se da me vise nece povredjivati svojim odsustvom.
Jednog dana, usavsi u kucu nakon poduze kupovine namirnica, naletela sam na pismo. Bilo je naslovljeno na mene. Bojala sam se da nije od Salazara. Uzela sam ga drhtavim rukama i procitala.

Amy duso nadam se da ces prihvatiti poziv. Jane, Penssi, Lujka i ja smo odlucili da odemo u soping ovog vikenda. Stvarno bi mi bilo drago da i ti podjes sa nama. Okupicemo se kod Janine kuce sutradan oko 10h. Big kiss.

Gloomy Hilton ♥


Bilo mi je mnogo lakse kada sam procitala ko mi salje pismo. Otisla sam do kuhinje da odlozim stvari kada se Lujka deportovala na isto mesto kao i Salazar onog dana. – Lujka pazi covece! – sagela sam se da podignem voce koje mi je tog trenutka ispalo. – Amy za sta ti sluzi stapic? Zar ne mozes to srediti jednim potezom? – smejala se drzeci u ruci neku haljinicu. – Da, mogu, ali vise volim ovako. Usput, sta ti je to? – pokazah na haljinu u njenim rukama. – A to je za tebe. Mislim da se nisi nesto posebno opremala odecom u poslednje vreme pa sam ti donela. – pruzila mi je haljinu. – Jel te ovo Jane poslala da mi doneses? Samo je klimnula glavom. – Znala sam. – smeh mi je ublazio sarkazam. – Kad inace idemo u shoping? – upitah je. – A to mozemo odmah veceras, ako nista. Ipak sad imas sta da obuces, a da nisu farmerice. – Sta je onda sa onih 10h ujutru? – upitah briskajuci okolo. – Ma Gloomy ne moze da izdrzi. Nemoj da nas izneveris. Hoces li ici? – upita s onim njenim ludackim pogledom na licu. – Dobro ici cu. – nasmejala sam se bacivsi joj jednu jabuku u ruke. – A ne ne..ja ovo konzumiram samo kad dospe u rakiju. – Imam i to. Samo za tebe. – nasmesivsi se pokazah joj na policu gde su stajale flase. – Ti uzmi slobodno, a ja idem ovo da obucem pa se vidimo ispred. – Naravno, naravno. Mislim da nije ni shvatila sta sam joj rekla.
Otisli smo u taj famozni novootvoreni trzni centar za carobnjake i carobnice. Nema cega tamo nije bilo. Jane i Gloomy su se odmah odvojili od nas usavsi u jedan odeljak sa odorama. Lujka i ja smo se uputile ka prodavnici satova. Trebao mi je nov zidni sat. Dok sam ja gledala unaokolo gde bi mogla biti ta prodavnica, Lujka je pevala pesmu Livin’ la vida loca od Ricky Martina. – …..upside, inside out she's livin la vida loca….yeah!..- pevala je i skakutala okolo i napokon se zakucala u banderu. – Lujka! – uplasila sam se da se nije mnogo povredila. Ipak ona je nastavila da peva pesmu bez obzira na udarac. - … her lips are devil red and her skin's the color mocha…come on!
Lujka je potom uletela u neku radnju ne prestajuci pevati pesmu. – Lujka cekaj mene! – dovikivala sam za njom. Tek sam sekund kasnije shvatila gde sam usla. To i jeste bila prodavnica satova. Prodavac je trenutno pomagao jednoj musteriji da se odluci. – Ne, ne i ne. Taj sat je isuvise crn. – cula sam kako se kupac necka. – A ovaj? – Ne, taj je isuvise sportski. – A ovaj? – Ne, taj mi se ne svidja. Prodavac je vec gubio nadu. Prisla sam i ponudila jedan od satova tom gospodinu. – Sta mislite na ovaj? – pogledala sam ga i nasmesila se. – Hmm. Taj nije los. – uzeo ga je i stavio na ruku. – Mislim da cu uzeti ovaj. – rece prodavcu i pre nego sto je krenuo da naplati, obratio mi se. – Ja sam David Ville, a vi ste? – Amy Lestr....Lee. – nasmesio se i rukovao sa mnom. – Vidim da je vasa drugarica poprilicno hiperaktivna. – pokazao je na Lujku kako koristi jedan od satova kao gitaru. Prodavac ju je vijao kroz celu radnju sve dok se Lujka nije sudarila sa mnom. – Ups, izvinite. – rece Lujka zaneseno gledajuci cas u mene cas u Davida. – Mislim da cu produziti do odeljka sa…- Ma nema potrebe Lujka – prekinuh je – i onako nisam nasla ni jedan sat koji bi mi se svideo. Do skorog vidjenja gdin. Ville. – okrenula sam se ka Davidu i ponovo se rukovala. – Vidimo se gdja Lestrange. Malo sam se stresla pri pomenu prezimena koje sam do skoro nosila. Uzevsi Lujku za lakat izmarsirala sam iz prodavnice ne okrecuci se.
Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Pet Avg 13 2010, 14:26

To sto nisam nasla odgovarajuci sat u ovoj prodavnici, znacilo je da cu morati van grada. Posto nisam bas poznavala spoljasnjost morala sam nekog zamoliti da krene sa mnom. Lujka je jos uvek patila od napada pevanja, Gata nije hteo da ostavi Teju samu, Petar je imao isuvise posla, a moja majka nije mogla, jer je morala cuvati decu. Jane i Gloomy su bili opsednuti spremanjem zurke povodom Tejinog porodjaja i nisam im htela smetati. Otisla sam do Penssi da je pitam da li bi ona mogla, ali mi je odgovorila da vec ima planove sa svojim verenikom Markom McLaggenom. Stvarno nisam vise ni sama znala koga da pitam. Setala sam se po dnevnoj sobi kada sam cula zvono na ulaznim vratima. – Amy ovde Steff! Ajde otvori nema se vremena. – lupao je na vrata. Otrcala sam da otvorim. – Nesto se desilo? Sta je bilo, govori! – malo mi je falilo da ga izdrmam i izvucem iz njega to sto je hteo da kaze. Samo se nasmejao. – Trebala si videti svoj izraz malo pre. – poceo je nekontrolisano da se smeje – Nista se nije desilo. – smejao se i dalje – Nego sam cuo da trazis nekog da ti pokaze put dok budes bila van grada. Mislio sam da mogu biti od neke pomoci sad vec kada samo lencarim u onoj smrdljivoj kancelariji u ministarstvu. Razmisljala sam na trenutak. – Pa to je super. Ne moram vise da tragam i smaram ljude okolo. Hvala ti. Ajde udji unutra. Hteo je da udje kada je odjednom na njega nabasao David Ville. Covek kojeg sam srela u trznom centru u prodavnici satova. – Oh izvinite! – nasmejao se i gurnuo Steffa jos dva tri puta. – Alo bre! Koji ti je k* danas? – Steffan i nije bio toliko ljut koliko je bio iznenadjen. – O pa to si ti Steffane stari druze! – rukovao se sa Steffanom. Steffan ga je gledao kao da se upravo rukovao sa teletom, a ne covekom. – Oh gdin Ville otkud vi ovde? – upitah. – Amy kako ste lepi danas. Ja cuo da bi vi malo van grada pa reko da vam se pridruzim. Ovde stvarno postaje smorno. – zevnuo je na poslednju rec. – Upravo sam se dogovorila sa Steffanom da idem do obliznjeg grada…- pocela sam ali me je ubrzo prekinuo – Stvarno? Bas ce biti lepo popricati malo i sa Steffom, ipak ga nisam dugo video. – usao je unutra. Steffan i ja smo ga gledali kao da je hermafrodit. Steffan se prvi odledio. – Pa ja sam samo dosao da ti javim, necu se zadrzavati. – okrenuo se ka meni – Docicu po tebe sutra, dogovoreno? – Vazi. – rekoh ispracajuci ga. Zatvorivsi vrata okrenula sam se da vidim gde je David. Njega u dnevnoj sobi nije bilo, ali lako sam otkrila njegovu trenutnu poziciju po lupanju serpi iz kuhinje. – Davide! Treba li ti nesto? – dosla sam do kuhinje zatekavsi ga kako jede pitu koju sam spremila za Tejinu zurku. – Hej! – blago sam se pobunila. – Znas sam da je to upuceno nekome. Mljackao je neko vreme pa je odgovorio. – Izvini stvarno, ali pita je predivna. Kad kazes da idemo sutra? – upita krenuvsi da uzme jos koje parce. Lupila sam ga po prstima i stavila tepsiju u fridz. – Sutra kada Steffan dodje po mene. I ti bi zeleo da ides? – upitah. – Naravno, bice zabavno gledati Steffa kako se gubi okolo. – nasmejao se. – Znas, nije svako ko izadje sa mnom lud kao Lujka. Ona je specificna. – rekoh stiscuci oci. Gledao je na svoj novi sat. – Nisam ni stigao da ti se zahvalim zbog sata, ali moram da idem. Uz jedno pop nestao je, a ja sam se okrenula i posvetila daljnjem pripremanju hrane za Tejinu zurku koja bi se trebala odrzati za koji dan.

Nazad na vrh Ići dole
Amy Fuxily
Ravenclaw Head
Ravenclaw Head
avatar

Broj poruka : 941

Novčanik
Galeona u novčaniku:
5/100  (5/100)
Sikla u novčaniku:
0/16  (0/16)

PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   Sub Sep 25 2010, 20:18

Nov početak I


U životu samo skakućeš. Nemaš prava ni na najkraći mogući odmor. To je isuviše zahtevno za one koji su duboko unutra neiskusni ili slabi. Jesam li ja jedna od njih?
Dosta filozofije od mene, nego da pređemo na stvar. Very Happy
Sve je bilo spremno. Svi smo sijali, da li od sreće ili isuviše pudera, još uvek nisam znala. Teja se odavno porodila i trebalo je to proslaviti, naravno. Gatorix je konstantno trčkarao oko dece. Kažem dece, jer su u pitanju blizanci. Jedan od mojih zadataka jeste bio da organizujem švedski sto i pobrinem se da ne nestane hrane. Prvo sam razmišljala da li da je što više začinim, tada bi sto posto ostao višak, ali sam se ipak predomislila. Biće ovo težak dan. Jane je insistirala da mi odabere haljinu. Uživala je u tome. Naredila mi je da obučem jednu isuviše atraktivnu haljinu u pink boji. Škrgutala sam zubima svaki put kada bi mi neko pohvalio stajling. Osim te haljine, još nešto je bilo istaknuto na meni. 10 tona težak verenički prsten. Nisam bila sigurna zašto mi je toliko smetao. Davidu se baš svideo, dok sam ja smatrala da je prenakićen. Uprkos tome uveravao me je da mi savršeno stoji. Bila sam nervozna i nisam znala zašto baš večeras na zabavi moramo da objavimo veridbu. Dvadeset minuta pre početka zabave pozvala me je Teja. – Amy, molim te pomozi mi! Ne znam koju šnalicu da stavim ovde..vidiš tu pored punđe...ma ne tu, vamo levo! – pokušavala je da mi objasni. – A možda je ipak bolje ovde spreda! Ne, ne, ne, uopšte mi se ni ne slaže uz haljinu – reče ona nezadovoljno. Samo sam je pogledala. – Teja mislim da ti šnalica nije ni potrebna. Ne spremaš se za venčanje, a i savršena si i bez nje. - uzela sam šnalicu i bacila je negde iza sebe. – Auch! Mislim da još nije došlo vreme za gađanje šnalicama. To tek posle tri, ujutru. – reče Jane naglašavajuči poslenju reč dok je ulazila u prostoriju. Sve tri smo prasnule u smeh.
Dok smo se mi kikotale, i drugi su se isto tresli, od čega, nemam blage.

- O Petre požuri, i kakve si to gaće obukao ne mogu da verujem! Pa ne idemo u striptiz bar nego na babine kod Teje. – reče Marija smoreno. – Marija draga to je za kasnije – reče značajno gledajući u nju. – Oh...

Ušao je u prostoriju srušivši celu policu sa knjigama. – Pokupiću sve ne gledaj me tako – reče hladno Salazar Nicholasu. – Danas mi i nije neki dan, samo mi je još falilo da mi stariji brat smarač ruši sve po sobi – odgovori Nich prevrnuvši očima. U tom momentu je u sobu ušla i Penssi. – Šta je vama dvojici opet? Nicholase to što imaš problema sa Jane ne znači da možeš da se istresaš na koga stigneš – reče ona lupkajući nogom od pod. – Ako ne prestaneš, otkinuću ti je – reče Nicholas mrzovoljno. Penssi je samo izmarširala iz sobe zalupivši vratima.

- Steffane, znaš li ti kako se vezuje kravata? – upita Mark. – Pitaš pogrešnu osobu, ali zato ja uvek imam rezevnu mašnu – reče Steffan bacivši je ka njemu. – Hvala! Nego, s kim ti ideš kod Teje? Vodiš li ikoga? – upita smešeći se podrugljivo. – Ah, ne. Ovog puta idem sam. A ti? – nameštao je još uvek svoju mašnu. – Hmmm...ovaj..pa...uhh...videćeš – odgovori Mark pomalo zamuckujući. Stefan se samo nasmejao.

Sedeći i očekujući goste setila sam se da će na ovoj proslavi biti i on. Da li je baš zbog toga David insistirao da objavimo veridbu? Ne, nije on takav. Samo umišljam, sigurna sam. Dok sam tako razmišljala čula sam Jane kako se dere na recepcionera. - ....ne, pa kako ne može!? Sigurna sam da me je sinoć zvala i potvrdila dolazak! – govorila je žustro odmahujući glavom. – Gospođo, ja samo prenosim ono što mi je rečeno. – hladno odgovori recepcioner. – Gospođica! Ja sam gospođica! – reče srdito. Okrenuvši se od njega došla je kod mene. – Ne mogu da verujem da Lujka ne može da dođe, još i ovaj nespretnjaković! Jao ide mi na živce. – Pusti sad to Jane, dolaze nam prvi gosti, sve će se rešiti – osmehivala sam se, pokazujući na Petra i Mariju koji su upravo ulazili. Petar je bio u standardnom, pomalo izgužvanom odelu. Ko zna šta je on do skoro radio. Marija je bila u svetlo plavoj haljini koja se pružala skoro do poda. Bez obzira što je ovo bilo samo jedno obično okupljanje, svi smo se poprilično „udesili“. Došavši do nas, odmah sam prokomentarisala Marijinu haljinu. – Marija što divno izgledaš u toj dugoj haljini – rekoh zagrlivši je. – Pa dobro, njoj je skoro sve dugačko – nakašljao se Petar. Marija se okrenula lupivši ga po ramenu. – Super, uspeli ste doći – pridruži se Jane našem razgovoru. – A evo je i Teja – rekoh zinuvši kada sam videla šta je obukla. – Teja šta bi sa onom prethodnom haljinom? – upitah i dalje zevajući. Nosila je na sebi crnu haljinicu viskoko iznad kolena sa vidljivim podvezicama, cipelice na štiklu kojima je mogla ubiti čoveka i četiri praporca okačena o kaiš haljine. – Pa shvatila sam da se ovo više slaže uz šnalicu. – smešila se – Oh Marija kćeri stigla si – obrati joj se izljubivši je. – Srećna - nisam, zaprepašćena tvojim izgledom - jesam. Šta ti se kog đavola desilo? A i šta god da je u pitanju, nije loše. Jel marihuana, kokain? Sta da i očekujem od majke čija deca mogu da joj budu i unučići – gledala je u Teju ispod obrva. – Hm pa možda su ovi praporci ipak višak – ošetala je zamišljeno do sobe. Svi su se smejali osim Marije.
- Hej! – uzvikivale su novopridošlice. To su bili Steffan i Mark. – O najzad još muške ekipe – odahnu Petar. – Teja, da li grešim ili će večeras ipak biti i po koja striptizeta? – upita Steff gledajući u njen stajling dok je ponovo izlazila iz sobe. – Zavisi na koga misliš. Možda i hoće – odgovori Teja nasmešivši se. Jane i ja smo prevrnule očima. – Uglavnom idemo mi da se poslužimo pićem dok se ne stvori gužva – reče Steff pogledavši značajno u Jane pre nego što je otišao. Čulo se zvono na „otvorenim“ vratima. U prostoriju je ušla Penssi držeći Nicholasa i Salazara pod ruku. Skamenila sam se. Koliko sam se zapričala sa Tejom i ekipom o njenim podvezicama, nisam ni primetila da je prostor za žurku bio skoro prenapunjen zbog čega me Salazar još uvek nije primetio pa sam iskoristila priliku da se izvučem. Tada je naišao David. – Gde si krenula? Baš sam te tražio.....- zaustavio se na sekund kada je video šta sam obukla -....pretpostavljam da ti ovo nisi birala? – nasmejao se. – Jane – rekli smo oboje u isto vreme, on kao objašnjenje, a ja kao psovku. – U svakom slučaju, ne žalim se – reče zamišljeno okrenuvši me da me bolje osmotri. – Krenula sam ka kupatilu, tako da... – Hoćeš da te otpratim? – upita on šapatom. Gurnula sam ga u šali. – Baš si bezobrazan – nasmejala sam se. Pre nego što sam otišla, bacila sam još jednom pogled na Salazara. Po njegovom pogledu bilo je jasno da traga za nekim. Sekund pre nego što sam ušla u kupatilo začuo se lom stakla propraćen uzvicima i negodovanjem. – Šta sad..? – promrmljah. – Zdravo narodeeeeeeee – povika nečiji glas. Automatski sam ga prepoznala. – Pa to je Lujka! – shvativši to, otrčah ka izvoru buke. Naravno u prolazu sam se sudarila sa nekom osobom pocepavši haljinu po levom rubu. O ne! Jane će me ubiti. – Zar ne misliš da je odavno prošlo vreme za ovakvo sretanje na javnim mestima – upita me Salazar. – Ko da smo ponovo u školi – nasmejao se ponudivši mi ruku. Ja sam i dalje gledala u oštećeni deo haljine ne shvatajući s kim sam se sudarila. Podignuvši pogled zanemela sam. – Mislim da ćeš se prehladiti ako se uskoro ne podigneš sa poda – nastavio je da priča. Od kad on to priča sa mnom? Nismo se videli mesecima i sad tek tako...ne razumem. Pošto je shvatio da ne dajem nikakve znake da ću se ponovo pokrenuti, sageo se i podigao me. – Sad slobodno možeš da skloniš ruke s nje. – reče David. Nisam skidala pogled sa Salazara pokušavajući da shvatim razlog. Njegovo nasmejano lice zamenila je hladnoća u trenutku kada je čuo Davidov glas. To me je još više zbunilo. David me je povukao ka sebi, a Salazar je istog trenutka otišao. – Jesi li ok? – upita. – Jesam, ali ne bih rekla isto i za haljinu – pokazah na porub. – Nisam znao da ti je birala i donji veš (pink), ili je to ipak tvoj izbor? – smejao se. – Davide! – namrštila sam se. – Pomozi mi samo da se provučem do sobe, a da to niko ne primeti, molim te. Kada smo stigli do sobe, izolovani od buke upitao me je. – Šta je „on“ tražio u tvojoj blizini? – lice mu je bilo poprilično ozbiljno. – Davide ne znam, niti me......zanima – nisam sigurna da li je to što sam rekla bila istina. – Pa, bolje bi mu bilo da se to ne ponovi – reče gledajući me još uvek pokušavajući da prozre šta se tačno desilo. – Davide molim te nemoj da opet napraviš neki problem, ja sam kriva, nisam gledala kuda sam išla, pa sam se sudarila sa njim dok sam trčala ka Lujki. Lujka! – tek se sada setih da sam potpuno zaboravila da je ona došla i obukavši obične farmerice i majcu, poljubih Davida i istrčah iz sobe. – Pricacemo jos – dobacih pri izlaženju. U prostoriji za žurku je vladala totalno drugačija atmosfera od one koju smo ostavili. David je izašao za mnom, uzeo me za ruku i povukao ka izdignutom delu ne rekavši ništa. – Davide gde me vodiš? – pokušavala sam da saznam, ali bezuspešno. Isuviše je bilo bučno. U prolazu sam primetila slomljen prozor, Lujku i Steffana na šanku kako nevešto igraju i Jane i Nicholasa u uglu. Delovali su veoma zaokupljeni onim o čemu su pričali. Još nešto sam primetila što me naročito iznenadilo. Mark i Penssi su poprilično bili bliski, tačnije „žvalili“ su se na kauču blizu Jane i Nicholasa. Na trenutak sam sve zaboravila i mislila samo pozitivno dok nisam čula Davidov glas kako uzvikuje: - Molim vas za malo pažnje! – pokušavao je da primiri situaciju. Povukao me je ka sebi i ladno rekao: - Za sve koji ne znaju, Amy i ja smo se verili i planiramo svadbu uskoro, naravno nećemo organizovati nešto specijalno i onako ne volim ovakve...žurke. Kako je rekao ono „uskoro“ u prostoriji se podigla takva graja da ostatak niko nije ni čuo. Petar je počeo da ispija one njegove čaše, a momak do njega ga je izazvao na takmičenje u piću. Tome se pridružio i Steffan. Svi su skakali i zabavljali se osim jedne osobe koja je tog trenutka napustila žurku. Salazar je otišao.

Nov početak II


Situacija na žurci je divljala kad se najednom pogasiše sva svetla. Neke devojke su vrištale, što je bilo poprilično iritirajuće. Ulazna vrata su se otvorila dozvolivši nekim osobama da uđu. Tamo odakle sam stajala se nije moglo tačno utvrditi novopridošlica, ali sam po muškim uzvicima i zviždanjem mogla da zaključim o kome se radi.Teja je ipak uspela da nagovori Gatorixa da pozovu striptizete pod uslovom da im se ne pridruži. Meni nije bilo ni do čega. Njegov odlazak sa žurke je vršio isuviše velik pritisak na mene. Povučena u sobu, razmišljala sam o svemu. Zašto, kako, gde..ni na jedno pitanje nisam imala odgovor. Jedino što sam znala i što sam tog trenutka shvatila bilo je da mi je još uvek veoma važan u životu. Time što sam ga povredila, naudila sam i sebi. Neko je pokucao na vrata sobe. – Mogu li ući? – upita Lujka. – Zašto je morao dolaziti? –prošaputah sa suzama očajanja i bola u glasu. – De, de, pomirićete se vi, a David se neće nešto posebno potresti ako ga ostaviš i sama znaš kakav je – reče sevši pored mene. – Nisam sigurna u to Lujka, trebam prestati povređivati ljude, a ne da nastavim. Mislim da bih trebala odustati od svega. Ne mogu....- zastala sam ne znajući više šta da kažem. – David putuje sutra – dodadoh. – Pa zar ti to ne smeta? Mislim to što ćeš biti odvojena od njega? Kod Salazara ti je smetalo. Zašto si se uopšte i obećala Davidu? – nastavi ona mršteći se. – Ne znam, ne znam – rekoh prekrivši rukama lice. – Mislim, nije da ga ne volim, nego, nekako nije isto kao što je bilo i sa Salazarom – utihnula sam na poslednju reč. – Nego, ja sam ovde zapravo došla da te pozovem da idemo napolje. Gatorix sve tera. Kaže da smo preterali – smejala se. – Hah, pa i ne čudi me – rekoh, razvedrivši se malčice. – Ko sve ide? – upitah. – Pa, idemo ti, ja, Steffan i Nicholas – reče. Nasmešila sam se, ustajući i pakujući svoje sitnice.
- Amy, bilo je i krajnje vreme da se pojaviš – reče Steffan. – Pobedio sam u takmičenju! – likovao je. – Kakvo sad takmičenje? – upitah zbunjeno. – Pa piće, tvoj bata i ja, savršena kombinacija. Prvo smo skinuli nekog ludaka pa smo nastavili takmičenje samo nas dvojica. Naravno, ja sam pobedio. – klatio se dok je govorio objašnjavajući i rukama i nogama. Nicholas je u kesi nosio podosta pića. – A gde planirate s tolikim alkoholom? – upitah ih stisnuvši oči. – Pa prvo kroz ždrelo pa u želudac, a dalje gde sam bude hteo. – odgovori Lujka guravši me u pravcu u kome su svi krenuli. Meni je odgovarao alkohol i pomogao mi je da se opustim od tolikog naprezanja i razmišljanja. Ludovali smo nedaleko od Gatine i Tejine kuće trudeći se da ne budemo isuviše bučni. Nicholas je konstantno ponavljao Janino ime i pevao pesme o njoj, dok je Steffan uveliko hrkao na klupi pored. Lujka mi je dala još jedno pivo. Da, to je poslednje čega se sećam.
Probudila sam se u Davidovom stanu, po nekoj mojoj proceni. U ovoj sobi do sada nisam bila. Ležala sam na povećem krevetu sa narandžastom posteljinom. Glava me je užasno bolela. Kada sam se malo razbudila, shvatila sam da se ne nalazim u odeći od sinoć i da totalno drugačije mirišem. Ne sećam se da sam se tuširala to veče. Ustala sam brzinski do najbližeg kupatila kada sam naletela na Davida. – Amy, idi lezi odmah. – reče odsečno. – Neću da ležim. Kako sam dospela ovde? Šta je ovo? – upitah pokazujući na jednu njegovu veću majcu na meni koja je ovog puta poslužila kao spavaćica. – Amy sinoć nisi izgledala baš najbolje, pa me je Lujka pozvala da dođem po tebe. Kažu da si vrištala i histerisala sve vreme, a kada sam došao po tebe i odneo te, nisi prestajala da plačeš. Jedva sam te smirio. Nisam smeo uopšte da otputujem dok se ne uverim da si ok. Hoćeš li mi reći šta se dešava? – upitao me je ovog puta malo blaže. Ćutala sam neko vreme. Zapravo tog dela se uopšte nisam sećala tako da nisam znala šta se tačno izdešavalo, ali ono pre toga nisam ni planirala da mu kažem. – Moram da idem. Nisam videla decu od preksinoć. Izvini. – rekoh pokupivši moju odeću koja je užasno mirisala dok sam izlazila. – Bar mi dopusti da te otpratim ako nećeš da mi kažeš u čemu je problem. – uhvatio me je za ruku ne puštajući. – Možda, ako mi posle ovoga baš tu na ruci ne ostane modrica. – rekoh ironično.
U početku sam se protivila, ali sam na kraju ipak pristala. Udala sam se za Davida samo u Ministarstvu. Venčanju su prisustvovali moji roditelji, brat i njegova žena. Ostali nisu mogli da stignu, a nisam ih ni primoravala. Mesec dana kasnije, pozvao me je Nicholas. Rekao je da je organizovao kvidički meč samo za nas odrasle. Ovo je trebalo da bude zanimljivo tako da sam pristala. Bilo je i vreme da izađem malo iz kuće, iako mi ni sada nije bilo baš po volji. Jane je došla po mene. Pričala mi je o njoj i Steffanu. Bila je potresena i zamuckivala dok je govorila, sto je jako retko radila pa čak i u veoma stresnim situacijama. Govorila mi je o mnogim trenucima, i tužnim i srećnim. – Amy, rekao je da je ipak ovako najbolje. Ne, ne znam, zbunjena sam. – pognula je glavu. Savetovala sam je da ne misli mnogo o tome, da će njeno srce najbolje odlučiti. Dobro sam poznavala tu vrstu zbunjenosti što je i mene dovodilo do toga da se u tom trenutku stresem.
Otišavši zajedno, usput smo pokupili Gloomy-ja i Jessicu. Nisam ih videla mesecima. Ova utakmica je zaista jako dobra ideja. Na terenu sam videla Steffana, Nicholasa, Petra, Marka, Mariju, Teju, Gatorixa, Lujku, Penssi, Ivanu (jednu od mojih koleginica na Hogvortsu) plus ovo troje s kojim sam došla. Lujka me je upoznala i sa još jednim kolegom kojeg sam viđala samo u prolazu. – Ja sam Laurence. Koliko sam želeo da vas upoznam Amy Lestrange. – lecnula sam se na to „Lestrange“ – Svašta su mi pričali o vama. – nije prestajao da govori. – Amy Ville – ispravila sam ga. Pitam se baš šta su to tačno govorili o meni. Nakon upoznavanja primetila sam da ima još jedna meni veoma poznata osoba, mada nisam htela da zaključujem sve dok mi je okrenuta leđima iz daleka. Kako se okrenuo tako sam osetila onu bol u grudima koju sam osećala i ono veče kada je napustio žurku. Salazar Lestrange. Okrenula sam se s ciljem da napustim igralište istog momenta, ali mi je Nicholas preprečio put. – Gde si se ti uputila? Počinjemo na onoj strani terena. Nismo se još uvek ni podelili u ekipe. – Neću da igram – odgovorila sam ogorčeno gledajući ka Salazaru. Nick je shvatio o čemu se radi. – Jesi li ti normalna? Ne možeš sada bežati od njega zauvek, ne pogotovo kada se družiš sa njegovim bratom. – podsmehnuo se pokazivajući na sebe. Ignorisala sam ga i krenula ka izlazu. – Da si istog trenutka stala. Zar si mislila da ću organizovati ovo, a da ne pozovem i svog brata? – upitao me je ovog puta ozbiljno. – Znaš ti i sam da je ona tamo osoba kriva što sam mrzovoljna celog ovog meseca i što ne izlazim nigde. Ostavila sam decu kod majke da me ne bi gledali ovakvu. Zašto si onda pozvao mene kada njega ne smeš izostaviti? – upitala sam suzdržavajući se da ne zaplačem. – Amy ti si udata za Davida, jesi li zaboravila možda to? Usput, i njega sam pozvao i rekao je da će doći čim je čuo da i ti dolaziš. Tako da ti je bolje da se smiriš i vratiš. – pogledao me je još jednom pre nego što se vratio igračima. Imao je pravo. Ako me David vidi ovakvu, okriviće Salazara ponovo. Ne bih želela da se opet dese neke nesuglasice tako da sam se ipak vratila. Gledala sam konstantno u pod. Imala sam osećaj da me s vremena na vreme posmatra. Nisam mogla da se usudim da proverim to. Ivana i Laurence su se penjali na tribine. Izgleda da će oni samo da posmatraju. Ostalo nas je petnaest, pa je Steffan odlučio da on bude sudija i komentator. Složili smo se s tim i otpočeli podelu tima. U moj tim su ušli Jessica, Petar, Teja, Penssi, David i Mark. Drugu ekipu su činili Gloomy, Jane, Nik, Mara, Gata, Lujka i Salazar. Bila sam u poziciji goniča. Osim mene, goniči su bili Jess i Mark u našoj ekipi i Gloomy, Nik i Salazar u drugoj ekipi. Tragači su bili Penssi i Lujka, dok su naši jurišnici bili Teja i David. Njihovi jurišnici su bili Gatorix i Marija. Petar je bio naš čuvar, a Jane njihov. Odredivši sve to, počeli smo sa igrom. U početku smo svi bili smotani. Čuvari nisu ni morali da brane iako su se uprkos tome bacali gde god su stigli. Goniči su večito mašili golove, a jurišnici slali jedni drugom bladžerke umesto ka protivničkim igračima. Penssi i Lujka se nisu baš nešto proslavile. Obe su tragale, ali bezuspešno. Prvi gol je postigao Nicholas i to na pola sata igre. Steffan se valjao od smeha pri samoj pomisli na način koji je Nick dao gol. Zapravo u gol su ušla sva četiri igrača zajedno sa loptom koja je bila u Nicholasovim rukama. Bežeći od protivničkih jurišnika Nick je pokupio polovinu njih, nasrnuo na jadnog Petra polomivši mu ruku i tako prošavši sa svima njima kroz gol. Mark i David su hteli da ga zadave. U toku daljnje igre, kada smo se već uvežbali, primetila sam da David svaku moguću bladžerku šalje ka Salazaru. To mi je smetalo. Šta ako ga zaista povredi. Jednom je David poslao bladžerku na njega. Salazar ju je odbio svojom metlom. Odbivši se od njega dobila je još veće ubrzanje i to ka meni. Pogodila me je u bok slomivši mi većinu rebara s leve strane. Nisam mogla da se držim na metli, ali pre nego što sam pala sa nje doleteo je Nik i spustio me na zemlju. Izgleda da je jedino on primetio da je bladžerka krenula ka meni, ali nije stigao na vreme da me upozori. Prošlo je više od minut dok su svi shvatili šta mi se desilo. Naravno smatrala sam to najvećom gluposti i da se mogu izlečiti ako odem do Sent Munga ili najbliže magijske klinike. David se još više okomio na Salazara govoreći mu da je ovo njegova krivica. Sve sam teže disala tako da su se više skoncentrisali na to da me deportuju negde nego na svađu. Naravno, opet su se David i Salazar pokačili oko toga ko će da me odvede, tako da je Petar odlučio da me on odvede od njih na čemu sam mu bila zahvalna. Zaista ih više nisam mogla slušati. – Da sam znao da si i ti tu, zabranio bih joj da dođe. U tvojoj okolini uvek bude povređena. Ovo je poslednji put da je vidiš, to ti obećavam. – govorio je David Salazaru. Salazar se nije mnogo bunio, samo mu je odgovorio da nema prava da joj išta zabrani kao ni da ih rastavlja i podsetio ga je da oni više nisu zajedno tako da nema potrebe za tolikom „ljubomorom“. David bi ga udario da se Gatorix nije umešao. – Ako ona ikada bude htela da me vidi, videće me i ti ne možeš ništa uraditi da bi to sprečio, a ako ne bude htela, onda....svako može svojim putem. – reče Salazar pre nego što je napustio stadion.



Zahtevam da mi se da vremeplov
(naredna tri odlomka su malo patetična, ili će bar većina tako misliti, ove delove mi je bilo najteže napisati)



Zalečili su me odmah nakon što sam stigla, ali su me ipak zadržali još jedan dan. Nijedan od njih dvojice mi nije došao u posetu. Lauren, moja majka, uprkos tolikoj želji, nije mogla da mi dođe zbog dece, a ostali su bili prezaposleni tako da sam taj dan provela sama ponovo razmišljajući o svemu. Shvatila sam da ga volim i to isuviše. Prvo sam trebala to da priznam sama sebi. Sad kad sam sa tim završila došao je i teži deo. Ne mogu to da uradim Davidu, ali on je sad isto često na putu, a retko kad tu kada mi treba. Odmah sinoć nakon što su me deportovali u Sent Mungo, otputovao je u inostransvo radi posla. Taj posao je izgleda najčešći razlog rastanka u mom slučaju. Šta ako i sad grešim kao što sam pogrešila kada sam ostavila Salazara? Šta ako me Salazar više i ne voli? Hoće li mi David ikada oprostiti ako ga ostavim? Mučilo me je sve to i opet sam bila bespomoćna. Morala sam ostaviti svoje probleme po strani. Moja deca su mi trenutno prioritet.
Nisam se ni oporavila od gubljenja prvog deteta, tako da mi je užasno palo gubljenje i drugog deteta. Šta se tu zapravo desilo, ni sama nisam znala. Vrativši se iz St. Munga preselila sam se ponovo kod majke. Marko, Miloš i Lunja su me dočekali kao nikada do sada. Lunja je već uveliko počinjala da uči, dok je Marko naglo izrastao za sve ovo vreme dok sam bila odsutna, a o Milošu bolje da ne pričam. Počeo je da se igra sa barbikama. Krivila sam sebe najviše. Niko me nije mogao razuveriti. Marko se dan – dva nakon mog dolaska ubio. Našla sam ga sutradan sa nožem kojim je rasparao ceo svoj grudni koš. E tu sam izgubila svest, opet. Salazaru je neko morao javiti što je na kraju spalo na mene. Poslala sam mu pismo, jer stvarno nisam mogla da mrdam nigde niti sam imala želje ikoga da vidim. Ležala sam u krevetu danima. Sve me je sustiglo. Zašto ona bladžerka nije udarila tamo gde treba, u glavu, pa da odem umesto Marka. Bilo bi mi mnogo lakše i bila bih lišena sve ove patnje i boli koja me izjeda već mesecima iz različitih razloga. Šta bi se desilo da nisam raskinula sa Salazarom? Da li bi Marko još uvek bio živ? Da li bi se mi uopšte rastali da nam Višnja nije nestala? – Aaaaa..ne mogu više – trljala sam rukama glavu koja me je bolela od isuvišnog naprezanja. Kako god da je ispalo, ja sam kriva. Znam to. Hoću da znam šta bi se desilo da se nisam razvela od Salazara. On me verovatno mrzi, verovatno smatra da sam ja kriva za Markovu smrt i slažem se sa njim. Ima puno pravo, ali to me boli. Sve me boli, na šta god da pomislim. Razmišljala sam o samoubistvu, ali to je upravo Marko uradio tako da je ta ideja brzo isparila. Sedam dana nakon Markove smtri Salazar je došao do kuće moje majke gde sam se ja još uvek nalazila. Hteo je da priča sa mnom. Kada me je majka obavestila o tome, rekla sam joj da ne želim nikoga da vidim. Salazar je uprkos tome ušao u moju sobu bez dozvole i napao me, ali ne na način na koji sam očekivala. – Zašto ne želiš da me vidiš? Obećao sam Davidu da ti neću prilaziti ako ti ne budeš želela, ali ovog puta moram prekršiti obećanje. Znam da smatraš da sam ja kriv za njegovu smrt, jer ih nisam posećivao uopšte od našeg rastanka, ali dozvoli mi da barem kroz ovo prođemo zajedno. – teško je govorio. Sad shvatam koliko su muškarci jaki, ili bar neki od njih. Ja ne bih imala snage da izgovorim ništa od toga. Grešio je, nije on bio kriv, uvek je sebe krivio šta god da je bilo u pitanju. Obuzelo me je olakšanje shvativši da on još uvek brine o meni. Samo sam ga zagrlila i zaplakala. – Šta bih dala samo da mogu da vratim vreme, želela bih da imam vremeplov – započeh – ne samo da želim, nego zahtevam da mi ga neko da. Hoću da izbrišem sve ove loše trenutke počevši od našeg razvoda. – rekoh polako naglašavajući svaku izgovorenu reč. Salazar me je pridigao i pogledao u lice. – Jesi li sigurna u to? Da li sam ja pogrešno shvatio ili me stvarno barem još malčice voliš? – upitao me je sa izrazom bola koji sam prvi put primetila kod njega. Brecnula sam se na to „malčice“ i poljubila ga.
Kad bi se sve rešavalo poljubcima, svet bi bio savršeno mesto. To što smo se nas dvoje tada poljubili nije ništa značilo dok god sam ja zakonski sa Davidom. Salazar je sada još manje podnosio Davida nakon što je saznao da ga još uvek volim. Molio me je da to rešim što pre. Htela sam, ali....uvek je postojalo to „ali“.




Kad ti srebro urdari u glavu
(ali bukvalno xD)


Jane t.g.

Pošto Amy nije mogla da radi u školi, mene su zamolili da je zamenim na par dana. Kako sam došla, odmah prvi dan, napao me je Ron, hogvortski duh. – Evo još jedne ludakinje, ne, ne, ja ne dozvoljavam neznalicama da kroče unutar ovih svetih zidina. Mleko je lepše od jogurta kad nije zagrejano, a volim da ga pijem uz džem.... – počeo je da priča o hrani i poslasticama koje mu je spremala njegova daaaaavno umrla žena. Samo sam ga ignorisala i uputila se ka direktorovoj kancelariji. Direktorka Pipilota me je primila sa velikom dobrodošlicom, preteranom ako mene pitate. Organizovali su svečani ručak tog dana, pozvavši sve profesore i ostale važne čarobnjake. Kasnije sam i shvatila da nisam samo ja u pitanju nego i rođendan bivšeg direktora Hogvortsa tj. Gatorixa. Svi smo se okupili iščekivajući njegov dolazak. Duhovi su bili nešto previše „uzmuvani“. Nisu nam davali mira. Sekund nakon što smo seli za stolove, čula se buka iz hodnika. Neki su potrčali da izvide šta se desilo. Naišli smo na onesvešćenog Gatorixa oblivenog krvlju, a oko njega je obletao iznervirani Ron. Verovatno nije pogodio onog koga je hteo. – Ali ja sam mislio da Amy dolazi. Oduvek sam hteo da joj „rascopam“ glavu. Zapravo, Ron je udario Gatorixa obližnjom vazom od srebra. Direktorka se postarala da Rona proteraju, a Gatorixa su deportovali u Sent Mungo. Ozbiljno je bio povređen. Shvatila sam da ćemo svi pre umreti zahvaljujući predmetima, nego činima. Srećom na vreme su ga izlečili tako da nije prošao sa nekim ozbiljnijim posledicama. Kad se sva ta zbrka završila, otišla sam da posetim Amy s ciljem da joj ispričam sve do najsitnijih detalja.

Amy t.g.

David se nije vraćao. Da nije bilo Salazara, nisam sigurna da bih pregurala ovaj period. Jane je jedne večeri došla da me poseti. Donela je mojoj deci razne igračke. Jedino čega se sećam jeste da su se Miloš i Lunja svađali oko jedne barbike. Bilo je smešno gledati ih. Jane je zapravo došla da mi ispriča jedan incident koji se nedavno zadesio u školi. Kada mi je ispričala, bila sam zaprepašćena. Ron je hteo da me ubije ili šta? Nisam bila sigurna, ali jedno znam da sada neće biti problema što se njega tiče. Bar mi je Jane tako rekla. Bez obzira na to, ipak mi ga je bilo malčice žao. Nisam sigurna zašto. Sada mi one lakše povrede glave ni ne izgledaju tako strašne kako sam pre smatrala da jesu. Jane nije ni otišla kada je Salazar opet svratio da proveri kako sam. Po Janeinom izrazu sam mogla zaključiti da joj i nije drago što je došao. Namrštila sam se. Što joj to smeta? Salazar je, videvši Jane, zastao na trenutak. I njemu je takođe bilo nelagodno. – Dobro, dobro, hoćete li mi sad reći šta se dešava? – upitah gledajući čas u Jane, čas u Salazara. Jane je prva došla sebi. – Amy, ne brini se, pričaću ti jednom. – osmehnula se i okrenula da ode. – Ne. Neću kasnije nego odmah. Šta to vas dvoje krijete? – sad sam već bila besna. – Ja njemu neću ništa reći, ali bolje bi ti bilo da više ne dolaziš. – reče Jane Salazaru – možda mi se slučajno omakne. Salazar se poprilično unervozio nakon što je Jane to rekla. Ja sam primetila kako je Jane naznačila to „njemu“ – Amy, zar ti nikad nije bilo čudno zašto Salazar u poslednje vreme dolazi samo kad tvoja majka nije tu? – upitala me je i okrenula se da ode, ne očekujući odgovor. Gledala sam u Salazara pogledom u strahu od istine. Imala sam utisak da ne želim da čujem ono što mi planira reći. – Amy, ne znam da li te uopšte smem obavestiti o tome... – gledao je u moje prestravljene oči – ...ali izgleda da ću morati. – zastao je ne znajući kako da počne. – Zabranjeno mi je da ti prilazim i to ne samo od strane tvog muža – tu zadnju reč je jedva izgovorio – nego i od strane ministarstva. Dolaziću samo dok se ne oporaviš od gubitka. Voleo bih da se ovo nije desilo. Nemoj.... – obrisao mi je lice od suza. Ništa nisam govorila. Gledala sam ga onim istim očima punim straha od ponovnog gubitka. Konstantno gubim. Hoće li ta lančana nesreća više prestati da me proganja? Sad sam pomislila da li bi mi bilo lepše da me je Ron lupio vazom pa da nisam bila u mogućnosti da saznam upravo što sam saznala. – Izgleda da David ne planira da te pusti... – gledao je u moju ruku tamo gde mi se nalazila burma. I ja sam pogledala u nju. Počela sam da mlatim glavom levo - desno dolazeći sebi. – Ne, ne, ne.... – uzela sam burmu i bacila je u ugao sobe. Salazar me je pažljivo posmatrao. – Ne verujem da će David biti srećan ako vidi da je ne nosiš – gledao je u pravcu gde sam bacila burmu. Još uvek nisam bila dovoljno pri sebi da bih mogla da normalno govorim, ali sam znala šta sam htela. Ovo sigurno nisam. Taman kad sam htela da mu kažem ono što želim i što bi moglo biti rešenje iz ove zbrke, u sobu je ušao David. Stigao je samo na tren da spazi Salazara, jer se on uz kratko ’pop’ prebacio. Na Davidovom licu sam mogla da pročitam šta je u tom trenutku osećao. Mržnja, nemir, nepoverenje i to većinu prema meni. Gledao je u moje uplakano lice. Više ga nisam mogla pročitati. Ubrzano sam disala, a strah se u meni uvećavao. – Dosta više – reče David dok me je naglo izvlačio iz kreveta.
Otimala sam se. Nisam htela da odem gde god da je hteo da me odvede. Od šoka još uvek nisam mogla govoriti, pitala sam se hoću li moći uopšte. Držao me je za ruku isto onako kao i na Tejinoj žurci pre par meseci, ne dozvoljavajući mi da saznam šta je naumio. Nisam htela da hodam za njim pa sam namerno pala na pod. To ga nije nešto posebno omelo. Samo se okrenuo i uzeo me kao dete dok sam se ja jedva vidno protivila. Taman da otvori vrata i izađe iz kuće nasrnuo je na Nicholasa i Steffana. – Jane nas je poslala. Šta se ovde kog đavola dešava? – upita Steffan gledajući u mene. – To vas ne interesuje, a Jane pošaljite pozdrave. Nas dvoje ćemo se kasnije obračunati. Tu se Nick pobunio. – Šta ti imaš da se obračunavaš sa Jane? Šta si ti umislio da si? – držao ga je za rame. – Okanite me se više – gurnuo je Nicka i okrenuo se da ode. Steffan i Nick su izvadili štapiće, ali prekasno. David se već prebacio zajedno sa mnom.

- Ministarstvo je na njegovoj strani. Ne možemo tu ništa da učinimo. Ona je u njegovom vlasništvu. – objašnjavala je Jessica Salazaru, Petru, Nicholasu, Steffanu i Penssi. – Ona nije ničije vlasništvo – pobunio se Salazar – Kako možete uopšte to da dozvolite. Ona ne želi da bude sa njim. – besneo je. – Jesi li baš sto posto siguran da ona to ne želi? – upitala je Jessica. – Mi nismo primetili da se nešto posebno bunila dok ju je nosio – reče Steffan – osim to što je bila uplakana. Salazar je na to zaćutao. – Kakve uopšte veze ima Jane sa Davidom? – upitao je Nick neodređeno. – Ne verujem da ona sarađuje sa njim – odgovori Penssi – nije ona takva. – Znamo da ona nije takva, ali šta ako se varamo? – reče Petar. – Ne, ja sam sto posto siguran da je to u vezi nečeg drugog – uveravao ih je Nicholas.

Prebacio nas je u neku meni nepoznatu zgradu. – Promena plana. Moraćeš da mi je pričuvaš dok se ne vratim – reče David prebacujući me u nečije naručije. – Počinju komplikacije. Sve shvataju isuviše ozbiljno. – nasmejao se. – Dobro. Kad se vraćaš? – upita nepoznati glas. – Uskoro. Dobro pazi na nju. Ume da bude agresivna ponekad i biće ako dođe sebi. – reče David s podsmehom. Nepoznata osoba je samo klimnula glavom.
Odneo me je u sobu i spustio na krevet. Nisam imala snage da otvaram oči. Seo je na stolicu pored kreveta i čitao neki časopis koliko sam mogla pretpostaviti po zvuku. Otvorila sam oči. Osoba koja je sedela do mene, delovala je poprilično mlado, da ne kažem klinjasto. Kako li je on uopšte uspeo da me donese ovde? Mislim da bih mu mogla lako umaći. On je samo dete. Primetio je kako ga gledam. – Treba li ti nešto? – upita. Odmahnula sam glavom i nastavila da ga posmatram.

- Trebalo bi da mogu da je lociram. Zašto ovo ne radi? – upita Salazar Nicholasa. – Verovatno su se zaštitili, ne može biti ništa drugo – reče Nick – Ne brini, neće je povrediti. – To ti misliš – mračno odgovori Salazar.

Tražila sam štapić po džepovima. Nije ga bilo. Sigurna sam da su mi ga uzeli. Pažljivije sam osmotrila celu prostoriju. Ustala sam naglo iz kreveta. Momak koji je sedeo na stolici se bacio na mene u cilju da me vrati tamo gde sam bila. Pribio me je uz zid i držao tako dok se nisam smirila. Shvatila sam da je prejak za mene uprkos tome što je dosta mlađi. Sekund kasnije David je ušao u sobu. – Pa dobro, nisam ti rekao baš da je siluješ ako bude bilo neophodno – nakašljao se. Momak me je odmah pustio, a ja sam se okrenula ka Davidu i ošamarila ga iz sve snage. – Znam sve i nije u redu što se igraš na taj način – rekoh sa strahom gledajući u njega. – Pa, moram malo. I vas dvoje ste se igrali sa mnom, posebno ti – gledao me je, smejući se. – Davide nije u redu. Možeš napakostiti meni, ako misliš da sam ja kriva, ali ostavi ostale van toga. – mrštila sam se. – Ti ne bi želela da tvoj dragi Salazar pati, jel’ tako? A ja baš mislio da ga malo... – smejao se. Opet sam ga htela ošamariti, ali me je zaustavio. – Polako s tom rukom, ne želimo da bude povređena zar ne? – još uvek se smejao. – Davide dosta više, pusti me da idem – pokušala sam da prođem pored njega. – Izvini Amy, moraćeš da sačekaš još malo. Još uvek mi je zabavno. – smejao se iz sve snage – E da, povodom razvoda, sredićemo to kad završim sa ovim. Pridrži je malo da mi ne umakne dok budem odlazio – obrati se on momku iza nas. Ja sam se okrenula i uradila ga u lice. Momak je samo uperio moj štapić u mene. – Polako vas dvoje. Niste se ni upoznali kako treba. Ostavljam vas da rešite to – namignuo mi je i otišao.
Sutradan me je pustio i dao papire koje mogu potpisati ako želim da se razvedem. Naravno odmah sam ih potpisala i dala mu ih pre nego što sam otrčala odande. Prvo što sam htela da uradim, čim sam izašla odande, je da vidim decu. Ušavši u kuću ostala sam bez teksta. Za stolom u dnevnoj su sedeli moja majka, Salazar, Petar, Marija, Nicholas, Steffan, Jane i Jessica. Svaki njihov pogled, osim Janein, govorio je samo jedno – nepoverenje. Jane me je gledala pogledom krivca. Htela sam da pitam šta nije u redu, ali Salazar je bio brži. – Hvala vam što ste nas nasamarili gospođo Ville – ustao je i izašao iz kuće. Nisam mogla da verujem. Šta im je David rekao? Potrčala sam za Salazarom. Neću da dozvolim da mi David uništi život. Stigla sam ga, ali on nije hteo da priča sa mnom. Izvadio je štapić i pre nego što se prebacio uzela sam ga za ruku tako da je poveo i mene za sobom.
- Šta hoćeš više? – upitao me je, odgurnuvši me od sebe – Šta god da ti je David rekao nije istina! Igra se sa nama sve ovo vreme! – plakala sam dok sam govorila. Lecnuo se kada je video rane na mojim rukama od konopca kojim me je onaj momak zavezao prošle noći. – David? – nasmejao se – Mene je Jane obavestila o svemu. – Šta? Jane? Nema ona šta da ti kaže. Ja nikad ništa nisam krila od tebe! – pokušala sam da ga dotaknem, ali se izmakao. Videla sam u njegovom pogledu da je već u sve to poverovao i da neće biti šanse da ga razuverim. – Moraš mi verovati, moraš... – pala sam na kolena prekrivši lice rukama. Na trenutak me je gledao drugačije, kao da je hteo ipak da me zagrli ili bar uputi osmeh, ali to je bilo kratkog veka. Okrenuo se i nestao.




Ponovo se srećemo




Nisam bila raspoložena ni za šta niti sam se htela vratiti kući. Niko mi ne veruje. Odlučila sam da odem po decu i preselim se negde daleko. Prebacila sam se ispred kuće, ali umesto da u dečijoj sobi naiđem na decu, naišla sam na pismo naslovljeno na mene.

Izvini Amy, ali ovako mora biti. Poveo sam decu sa sobom. Želim ti ugodan život.

Salazar


Ovo je bilo previše. Izgubila sam čoveka koga volim i sada on meni uzima i decu. To tako ne može. Ne dozvoljavam. Otrčala sam ka kući u kojoj smo nekada nas dvoje živeli, ali me je pred kućom presrela jedna osoba. – Ponovo se srećemo, Amy – smešio se. – Opet ti.... – nisam ni stigla sve da kažem. Osoba je uperila štapić u mene. Čula sam nekoga kako vrišti. Čekaj, pa to je moj vrisak. Bolelo me je. Sručila sam se na stepenište ispred ulaza gubeći svest. Jel ovo taj moj čuveni kraj? – Amy! – čula sam kako me Salazar doziva. Bol je istog trenutka prestao, ali sve sam manje bila svesna. Nečije ruke su me dohvatile. Čula sam kako me Salazar još uvek doziva, a potom tišinu. Borila sam se da ostanem svesna, ali mrak me je sve više gutao.
Kad sam došla sebi i dalje je bio mrak. Shvatila sam da imam povez preko očiju. – Nisi baš trebala onoliko da vrištiš, sad me je otkrio – govorio je. – I neka je. Proklet da si. Izgleda da ipak nisam bila u pravu u vezi tebe i Davida – pokušala sam da se odvežem. – Pa, nije lako bilo kontrolisati Davida. – kikotao se. – Koliko je uopšte on od svega onoga rekao svojom voljom? Gde je on sada? – vikala sam. – Hm. Nisam siguran kako to da objasnim. Uspavao sam ga – reče. – Nisi valjda.....stvarno si najveće *ovno na svetu – suze su mi se skupljale u očima. – Alo bre imaj barem malo poštovanja. I onako nećeš dugo živeti. Držaću te sve dok prvo ne završim sa Salazarom – češkao se. – Čekaj, zašto si ti mene uopšte napao pred Salazarevom kućom? Ti si to hteo Salazaru da namestiš moje ubistvo? Srećom pa sam bila poprilično glasna – podsmehnula sam se. Prišao mi je i udario me preko lica. – Joj što volim to da radim i pazi šta pričaš. Možda ti se to baš obije kasnije o glavu – smejao se nekontrolisano. Bila sam zahvalna povezu što mi je zadržavao suze. – Pričekaj ovde, vraćam se ubrzo. – rekao je zalupivši vrata za sobom. Pokušavala sam da se odvežem. Uspevši to skinula sam povez i prebacila se pred Salazarevom kućom. Salazar je šetao ulicom vraćajući se s posla, a iza njega se nalazila osoba koja nas je napala. Htela sam da mu doviknem da pazi, ali time bih upozorila i napadača. Napadač je izvadio štapić i progovorio „Avada Kedavra“ , ali na moju sreću, uspela sam da se sekund pre toga prebacim između njega i Salazara.

- Tada sam uradila jedinu stvar koje se još i dan danas ponosim. Jedino mi je žao što nisam uspela Salazaru da kažem istinu. Eto kako sam ja završila ovde kao duh ravenclawske kuće. Imate li nekih pitanja? – obratih se učenicima. – Da li sam vam ja možda nešto u rodu pošto imamo isto prezime? – upita me mala Lynette iz Ravenclawa – Pravo da ti kažem, nemam blage. Pratila sam moje porodično stablo narednih deset godina nakon moje smrti, kasnije nisam mogla. Totalno sam izgubila trag – rekoh to baš u trenutku kada je zvonilo. – Hajdete sada, ne želite da zakasnite na časove, zar ne?


Ovo je moja blew blew pričica i moj način da kažem ćaos pošto neću imati prilike da se pojavljujem ovde duže vreme. Pozzzzzzzz svimaaaaaaa Very Happy Volim vasss Smile)))))))) ♥️ ♥️ ♥️

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: “Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”   

Nazad na vrh Ići dole
 
“Dream as if you'll live forever, live as if you'll die today.”
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HOGVORTS :: Dnevnici-
Skoči na: